PET ŽENA U NARUČJU JE DRŽALO DECU, U VREĆAMA JE BILO PO DVOJE ZAGRLJENE DECE! Posetili smo najtužniju masovnu grobnicu u BiH, a pogled na nju TERA SUZE NA OČI! (FOTO)

Mali put, toliko uzan da se na njemu jedva mogu dva automobila mimoići.

Pored njega, oblažno rastinje, i dve koze koje tu pasu travu jedva da naslućuju šta se na toj Bratunačkoj livadi krije.

Jedna razrušena kućica, poput staje, i koze zavezane pored nje, ovde su jedini simbol života.

Tek kad se bolje zagledate, na ovom imanju možete videti omanju belu ploču...

A priča koju ona krije... ona na suze tera svakoga, bez obzira na veru, nacionalnost, boju kože...

Ona predstavlja mesto na kojem je pronađena najtužnija masovna grobnica iz 1992. godine.

- U svakoj suzi našoj raste vjera, traje sjećanje na 38 ubijenih nevinihi žrtava. Svaka dova približava nas dušama naših najmilijih. Vječni rahmet želimo žrtvama srpskog zločina - poruka je koja stoji na ovoj ploči.

Ona je tu, da kao nemi podsetnik podseća na sve nevine žrtve rata.

I to one, koje ama baš nikome ništa nisu mogle da zgreše.

Ovo je najtužnija masovna grobnica jer su u njoj pronađena tela majki sa decom u zagrljajima, a od ukupnog broja žrtava čak devet čine deca i maloletnici.

U ovoj grobnici pronađeno je i telo Zekire Begić, trudnice koja je bila u osmom mesecu trudnoće kad je ustreljena u stomak.

Metak je, kako su ranije mediji pisali, prošao kroz trbuh i malo, nerođeno dete... O zverstvima koja su i Srbi činili u ovom ratu razgovarali smo sa njenim rođakom Refikom Begićem.

Sudski veštak iz Tuzle, doktor Zdenko Cirhlaž, ranije je izneo podatke do kojih je ekspertski tim došao posle prve sudsko-medicinske obrade tela:

- Većinom su bile žene i to pet žena kod kojih smo u naručju našli decu. Deca su bila starosti od šest meseci do nekoliko godina. U posebne dve vreće je bilo po dvoje dece zagrljeni, nekoliko godina starosti i u jednoj vreći je bilo jedno dete".

Žrtve su iskopane 13 godina posle zločina.

Danas, osim spomen ploče koje se zvaničnici sete jednom do dvaput godišnje, ništa ne podseća na užas koji se ovde dogodio.

Nova, mlada trava je izrasla, a nigde nema - žive duše.

Nigde nema, niti jednog cveta, niti žive duše da na ovom mestu oplakuje najmilije, i to one najmlađe...

Samo jedna ploča, trava, i bolna tišina sećaju na one koji su nevini stradali. I to je verovatno ono što, u celoj ovoj priči, najviše boli.

Bonus video: