da se ne zaboravi
11.659 KORAKA, PO KORAK ZA SVAKOG UBIJENOG SRBINA I BOŠNJAKA U OKOLINI SREBRENICE: Hodala sam u MARŠU MIRA za duše dva naroda (VIDEO)
Brojka krije priču o Drini punoj krvi
11.659.
Ovo je naočigled obična brojka. Ali nije.
Ona krije najtužniju priču. Ona krije priču o Drini punoj krvi.
Pune krvi više od jedanaest i po hiljada ljudi.
Ginuli su, i njihovi i naši.
Pre nekoliko godina objavljen je spisak 3.287 Srba iz Srebrenice i okoline stradalih u ratu u BiH od 1992. do 1995.
Za vreme krvavog pira muslimanskih snaga samo na području Srebrenice napadnuto je 21 srpsko selo u kojem je ubijeno više od 400 Srba. U napadu na 22 srpska sela opštine Bratunac ubijeno je najmanje 460 Srba. Kada se ta cifra zbroji, u tom divljanju muslimanskih hordi, u Podrinju je stradalo negde oko 3.500 Srba.
Srbi u Podrinju stradali su na najmostruozniji način, a ubijeno je 43 dece.
Muslimanske snage predvođene Naserom Orićem činile su te 1992. godine neviđena zla ubijajući srpsko stanovništvo, od novorođenčadi do staraca, na području Vlasenice, Osmaka, Zvornika, Bratunca i Srebrenice.
Gotovo da nema srpskog sela u okolini Srebrenice i Bratunca koje nije popaljeno, a u kojem vojnička čizma tzv. Armije RBiH nije pokušala da zatre trag svemu što je srpsko, kažu porodice čiji su članovi stradali.
Ginulo se, što bi se reklo, i s one strane.
Brutalnost nije manjkala ni od strane naše vojske.
Na spomen ploči podignutoj u Potočarima stoji brojka koja podseća na 8.372 srebreničke žrtve, koje su u periodu do 1995. godine ubili pripadnici vojske i policije bosanskih Srba.
Govorilo se da su brojevi stradalih duša, i s jedne i s druge strane, preuveličani. Da su "oni nas prvi ubijali".
Zločin su pokušali da zataškaju. Da dehumanizuju svaku žrtvu, pa i da je okrive kao tipičnu reakciju, ne bi li evenutalno umirili sopstvenu savest i opravdali svoja zlodela.
Ipak, žrtva je žrtva. Naša ili njihova. U znak sećanja na njih, kroz obilaske Potočara, Bratunca, Zalužja, novinarka Espresa u znak sećanja na sve žrtve napravila je po korak za svaku žrtvu.
Suludo bi bilo ne napraviti barem jedan korak za malog Slobodana Stojanović, brutalno ubijenog i izmasakriranog dečaka.
Jedan korak bio je tu za Nadu Brežančić, Aleksandra Dimitrijevića, Zoricu Božić, Dragana Brežančića, Biljana Nikolić, Radisav Dimitrijevića.Jer, šta je jedan korak mira za svako ubijeno dete. Za jedan nevin život, ugašen na najgori mogući način.
Za sve one starce i starice ubijene na kućnom pragu, koji nisu želeli da napuste večna ognjišta pa tamo zauvek i skončali.
Opet, po jedan naš korak zaslužila je i svaka Bošnjačka žrtva. Suljo, Habiba, Mirsada, koji su ukopani u Potočarima.
Jedan korak i za Neđada i Samira, sinova koje je majka na mom ramenu oplakivala.
Svaka žrtva, bez obzira čija je, ista je.
Nevin narod je ginuo jer su nas huškali, a hiljade i hiljade porodica zavijeno je u crno.
Zato, korak po korak, da se sve te žrtve nikad ne prežale, i da se zločini nikad ne zaborave.
Bonus video:
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
