MISLILI SMO DA NEĆE UDARITI BAŠ NA BOŽIĆ! Suze Neđa Nikolića iz srpskih Kravica svedoče o stravičnom stradanju naroda u ratu (FOTO)

Neđo Nikolić, Srbin iz Kravice još jedan je od ljudi koji su preživeli Kravice. Preživeo je Neđo pokolj Nasera Orića tog krvavog Božića. Preživeo je i dane pre, a dane posle i dalje živi...

Sada već starac, ovaj čovek koji se u vreme rata dičio uniformom, u dvorištu svoje ljubljene Kravice okreće prase. Porodica je samo srećom na okupu, a starčeva tuga na već izboranom licu vidi se tek na pomen tog jutra, tog krvavog hladnog januara...

Iako se tada zarad žive glave, ranjenih i svog naroda tada olako latio puške, reklo bi se da su svi meci, i ispaljeni i oni koji nisu - sada uzeli danak. Drhtavog glasa, autor nekoliko knjiga o stradanju Srba u ratu i čovek koji o ovom selu zna ama baš sve i svakoga, govorio je za naš portal - u suzama.

Načeli smo bolne rane, a čovek koji je, osim što je bio vojnik naše vojske, nalazio se dok još ništa nije slutilo na rat i na čelu kriznog štaba Kravice i na mestu predsednika SDS-a.

- Kad je počeo rat - bio sam tu. Najpre sam bio predsednik kriznog štaba zato što sam bio predsednik SDS-a za ovo područje. Kravica je tad bila najjača u tom vremenu, devedesetih godina, kad se pravila Srpska demokratska stranka.

- Sve vreme sam bio tu, sve do pada Kravica, posle čega sam se na kratko kao svi - sklonio. Kad sam se vratio shvatio sam da sam doživeo sudbinu svih prognanih Srba - kuća nam je spaljena do temelja.

- Pre nego to je Kravica pala, mi smo imali problema sa napadima, i stalnim upadima muslimanskih snaga na naš teren. Nas i sela iznad nas stalno su napadali.

Drhtavog glasa govorio je o onima koji se iz borbe nisu vratili, kao i o svim nevinim žrtvama...

- Nama je poginulo mnogo ljudi, ali sigurno 30-tak ljudi samo u Kravicama, i to u zasedama. U Kravicama je poginulo ukupno 148 ljudi. Od toga su 96 borci, 52 su civili - tu su žene, deca i starci. Tog Božića je poginulo 49 ljudi - seća se Neđo.

Kaže, ginulo se i pre i posle pada Kravice.

- Naši ljudi bili su u Bratuncu, na području Sarajeva, i kojekuda na ratištu. Tog Božića stradalo je 49 ljudi, a iz stroja je izbačeno duplo više ljudi. To su ljudi koji su ranjeni, koji su išli na lečenje. Neki su se vraćali, neki nisu...

Do Božića je već znatno smanjen broj stanovnika. Kad je počeo rat imali smo 600 boraca, a s Novom godinom već nismo imali 320 sposobnih ljudi za borbu.

Dana kad je Kravica pala seća se do najsitnijih detalja...

- Tog Božića nam je najpre nestala struja. Presekli su nam komunikacije i struju, snalazili smo se za agregat zbog veza, pekare i drugih bitnih stvari. Nismo očekivali da ćemo biti napadnuti baš na Božić. Smatrali smo da su ti naši neprijatelji toliki ljudi da mogu da se strpe dan-dva, jer to je ipak - Božić. Žena i ja smo spavali, a probudila nas je već u pola šest sirena. Ja sam tad bio pomoćnik komandanta za pozadinu. Mnogo ljudi je spavalo u školi, a ja sam bio kod kuće jer sam blizu. Bataljon od 300 ljudi se skupio vrlo brzo i imali smo svoj raspored. Otišli smo na svoj deo. Na Božić smo bili ne u totalnom, ali u oblžnjem okruženju Kravica. Bili smo potpuno opkoljeni sa svih strana. Jedini izlaz smo imali gore prema crkvi. Napravljena je takozvana potkovica, opasani smo sa svih strana, a izlaz je bio samo jedan. Rasporedili smo se na sve strane, imali smo interventni vod, i jedinicu policije iz Bijeljine koja nam je došla u pomoć. Mislim da su oni došli 30. decembra, njih pedesettroje. Tada se već zima razbesnela, sve je zaledilo. Sve to mukom je paljeno, a naš transporter, na primer od hladnoće nismo mogli da upalimo.

Sneg, led i napad koji je došao kao grom iz vedra neba brzo su uzeli svoj danak.

- Raspoređeni smo na sve strane ali to nije pomoglo. Bili su višestruko brojniji. Kasnije smo došli do nekih podataka da je nas napalo 3200 muslimana, sa svih strana!

- Sve bočne linije su gorele, i odmah su probijene. Sva sela su gorela u isto vreme. Gorelo je od paljbe, od pucnjave, od jeke...mi smo se borili do jedan sat, neke naše linije su ostale, ljudi nisu pali. Njima smo kasnije javili da se povuku. U selu Šiljkovići stradalo je najviše ljudi, i njima smo javljali da se povuku mada su žestoko napadnuti. Izvlačili smo ranjene, a umirali su na ljudi na rukama. Posle borbi je preminuo jedan momak koji je imao 16 godina. Taj maloletni mladić imao je oružje, borio se. Ljudi su od vatre spašavali živu glavu. Meni je jedan stric ubijen jer nije hteo da ide od kuće. Imao je 80 godina.

Neđo se sada s već očima punih suza prisetio najbolnijih trenutaka.

- Niko nije ostao živ tog Božića, ko se u selu zatekao. U komšiluku je bila jedna stara porodica, tad su imali po 81 godinu, u kući su pobijeni i zapaljeni. Sve što je bilo živo ubili su. Ubijali su i životinje. Pse i mačke su ubijali. Moj prijatelj je imao vučjaka, našao ga je mrtvog ustreljenog na kućnom pragu. Ni jedan objekat nisu ostavili čitav. Ništa nije ostalo, sve su palili.

Neprijatelj je pre paljenja kuća, seća se Neđo, krao - ama baš sve što je zatekao.

- U kući sam ostavio dosta žita,rakije, mesa. Verovatno su sve pokupili pre nego što su zapalili. Kad je Kravica oslobođena, odmah smo se vratili.

Posle dva meseca i nekoliko dana, tog 14. marta po povratku domovima imali su šta da vide. Kravica je bila pusta, a kuće spaljene, opljačkane...

Od 49 duša koje su stradale tog krvavog Božića, prema rečima ovog čoveka, sedam su bile žene. Među stradalima je bio i onaj 16.godišnji dečko. Hvala Bogu, decu smo spasili jer smo uspeli da se povučemo. Stradali su oni koji nisu hteli da odu, mahom starci.

Teško je bilo sve obnoviti, ponovo se skućiti. Užas rata osećao se godinama kasnije, dok se narod dovijao kako zna i ume da opet stvori sebi dom, tamo gde je od starih kuća ostao samo - pepeo. Kako kaže, još teže bilo je sačuvati, osim žive glave, razum.

- Iz tog perioda od sedam godina koliko je postojao krizni štab, i svi ljudi koji su tamo bili, samo sam ja ostao čitav. Nekoliko ih je poginulo, ostali su ranjeni.Imali smo četiri čete, a u svakoj je po jedan komandir stradao. Ginulo se. Mnogo smo stradali - zaključuje Neđo dok se suze same kotrljaju niz obraze.

Bonus video: