REKA KOJA TEČE UNAZAD I NESTVARNI POGLED: Posetili smo najčudesnije brdo u Srbiji, HISAR (FOTO) (VIDEO)

Saznanje o postojanju Jug Bogdanovih laguma na brdu Hisar u Prokuplju, nateralo je ekipu portala Espreso da krene put ovog grada na jugu Srbije. "Čaršijske priče" o podzemnim tunelima, od kojih jedan izlazi prema Sokolici, još uvek predstavljaju veliku tajnu.

Čak ni desetak meštana koji su sunčano popodne provodili na ovom živopisnom brdu, šetajući, trenirajući, opuštajući se, nije znalo mogo toga da nam kaže o ovom otkriću. Većina je zbunjeno odmahivala glavom uz odgovor "Prvi put čujem za to". Međutim, jedan stariji gospodin je čuo nešto više o Jug Bogdanovim lagumima:

- Čuo sam da je jedan od laguma otkriven pre nekoliko godina kada su proširivali put, ali stvarno ne znam gde se nalazi. Izgleda da niko nije bio dovoljno hrabar da proveri kuda vodi. Ali, imate još puno zanimljivih stvari ovde, pa prošetajte - rekao nam je uz osmeh stariji čovek.

Kako smo prešli put dug 260 kilometara, odlučili smo da se u Beograd ne vraćamo "praznih ruku". To je bilo nemoguće, obzirom na činjenicu da brdo Hisar čuva najstariju istoriju Prokuplja.

Vratili smo se u samo podnožje brda, jer smo hteli da otkrijemo sve zanimljivosti i istorijske činjenice, vezane za Hisar. Naša avantura mogla je da počne!

Večiti simbol Prokuplja, kako neki nazivaju brdo Hisar, obavija reka Toplica. To znači da jednim delom svog toka reka teče natrag. Ova prirodna pojava naziva se epiganija.

Na samom početku uspona na brdo nalaze se dve crkve, leva sa veće i manja sa desne strane.

Na levoj strani smeštena je crkva Svetog Prokopija. Ovo je posle Petrove crkve, najstarija sačuvana crkva na području današnje Srbije. Od XIV veka posvećena je svetom Prokopiju, jer su tada na ovom mestu pohranjene njegove mošti, donete iz niške crkve. Smatra se da je podignuta u doba Samuilovog carstva kao trobrodna bazilika, krajem IX i početkom X veka, ali je tokom narednih vekova dograđivana i dorađivana, čime je izgubila prvobitnu osnovu i danas je potobrodna bazilika.

Crkva Svetog Prokopija proglašena je 1983. godine spomenikom kulture od velikog značaja i pod zaštitom je Republike Srbije. U crkvi se čuvaju delovi moštiju svetog Đorđa, koji je poput Prokopija bio vojnik pod carom Dioklecijanom. U porti crkve nalaze se ostaci rimskih termi koje su bile deo rimskog grada Hameuma.

Nekoliko desetina metara pored crkve Svetog Prokopija nalazi se Jug Bogdanova, ili Latinska crkva. Dva naziva ove crkve potiču od, sa jedne strane verovanja naroda da je ktitor ove crkve bio Jug Bogdan (Jug Bogdanova crkva). Sa druge strane, postoji verovanje da su ovu crkvu za bogosluženje koristili katolici u XIV veku, kada je u Prokuplju postojala moćna Dubrovačka kolonija.

Jug Bogdanova crkva je poput crkve svetog Prokopija podignuta pri vrhu uskog prevoja zvanog Brana (ovaj naziv potiče od epiganije reke Toplice), koje predstavlja jedini kopneni prilaz brdu Hisar. Građevina je podignuta na mestu ranohrišćanske bazilike, čiji se temelji vide i danas oko crkve. Sama bazilika podignuta je na mestu hrama posvećenog Herkulu, čija statusa je pronađena prilikom arheoloških istraživanja. Smatra se da je Herkulov hram pripadao rimskom Hameumu, dok je bazilika bila deo vizantijskog Komplosa.

Nakon što smo obišli ova dva spomenika kulture od velikog začaja, krenuli smo dalje ka vrhu brda Hisar. Stepenice su nas odvele do impozantnog spomenika, groba Alekse Savića (1878 - 1928) koji je bio prvi lekar u Toplici 1902. godine. On je preživeo Albansku golgotu, a bio je i narodni poslanik i Ministar zdravlja u Vladi Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

Savić je po izričitoj želji koju je ostavio u svom testamentu, sahranjen na ovom mestu. Još jedna od stavki navedenih u testamentu bila je da se na vrhu brda Hisar sagradi dom sa vidikovcem, koji će služiti "bolesnima za oporavak, zdravima za uživanje". Na njegovom grobu uklesan je natpis:

"Na ovom mestu sahranjen je po ozričnij želji da bude u svojoj Toplici i kod svojih topličana koje je tako voleo i čijem je dobru svoj život posvetio."

Savić je sav svoj kapital ostavio opštini Prokuplje. Ovaj rođeni Užičanin je zbog svoje velike ljubavi prema Prokuplju u testamentu zaveštao 400.000 dinara, kako bi zamak "Savićevac" bio sagrađen.

Ovaj zamak i brdo Hisar nalaze se na grbu opštine Prokuplje, kao i reka Toplica u podnožju.

Nakon što smo nakon nekoliko desetina pređenih stepenika stigli do zadužbine Alekse Savića na vrhu brda Hisar, očarao nas je neverovatan pogled koji se pruža na Prokuplje i reku Toplicu.

Nastavili smo dalje ka ostacima nekadašnje citadele. Naime, istoričari smatraju da je na Hisaru postojalo rimsko utvrđenje Hammeum. Do danas je otkriven i sačuvan gornji grad na samom vrhu brda, površine oko 500 metara kvadratnih. ovalnog oblika, sa kamenim zidovima. Sa severne strane koja strmo pada prema Toplici bedem je širok otprilike jedan metar, sa istočne strane na kojoj je padina blaža tri metra, a sa spoljne strane skoro celom dužinom ima suvi rov.

Na ovom delu nalazi se Donžon kula, koja čuva uzanu kapiju sa originalnim kamenim pragom kao i cisterne. Na severnom delu je mala kapija koja je stepenicama imala vezu sa tzv. vodenom kulom, u narodu poznatijom kao Jug Bogdanova kula.

Danas citadela sa obližnjim "Savićevcem" predstavlja jedno od glavnih izletišta Prokupčana. Ovde se ponekad postavlja letnja pozornica, na kojoj se izvode razne predstave.

Krenuli smo polako nazad, kako bi posetili još neka značajna mesta na jugu Srbije. Kada smo sišli niz stepenice, koje su nam prilikom penjanja zadale muke, setila sam se još jednog mesta na ovom brdu, koje moramo posetiti. U pitanju je Jug Bogdanova kula. Pošli smo uskim, zemljanim putem ka najočuvanijem delu nekadašnje prokupačke tvrđave.

Prema narodnom predanju, ovo utvrđenje izgradio je srpski epski junak Jug Bogdan, koja pojedini istraživači identifikuju sa istorijskom ličnošću Vratka Nemanjića, srpskog kneza iz 14 veka. Ova kula imala je dva cilja -odbranu od spoljnih napada i obezbeđivanje grada vodom. Jedan Prokupčanin koga smo ovde sreli, rekao nam je nešto više o ovoj kuli:

- Veruje se da je ta kula bila povezana tunelima sa drugom stranom brda. Na taj načinsu se najbolje branili od napada i snabdevali vodom. Međutim, to još uvek nije istraženo - rekao je gospodin za portal Espreso.

Zalazak sunca naterao nas je da polako krenemo ka kolima. Kako nismo uspeli da otkrijemo sve tajne brda Hisar, odlučili smo da se na ovo fascinantno mesto ponovo vratimo. U potrazi za Jug bogdanovim lagumima, saznali smo mnogo istorijskih činjenica koje čuva ovo brdo. Ipak, obećali smo sebi da ćemo njegovu najveću tajnu, kad tad otkriti!

Pogledajte u videu šta smo sve videli na brdu Hisar:

BONUS VIDEO: Bugarska 2017, letovanje