NAJNEOBIČNIJI DOČEK NOVE GODINE: Rajko je u 2018. zakoračio sam, na vrhu Durmitora, na minus 20, I NIJE SE POKAJAO (FOTO) (VIDEO)

Na vrhovima Durmitora, "svih planina direktora", novogodišnja noć protekla je drugačije nego prethodnih godina. Razlog je hrabri gost, koji je odlučio da u 2018. godinu uđe baš na ovom mestu. Hrabra odluka alpiniste sa Cetinja, Rajka Popovića, vredna je divljenja, a on je za portal Espreso otkrio detalje ovog neobičnog podviga.

Ideja je, kako kaže, došla spontano.

- Zasitio sam se urbanih dočeka Nove godine, buke i gužve. Osetio sam potrebu da pronađem malo mira i spokoja na planini gde sam dosta dana u godini na raznim avanturama - započinje svoju priču Rajko.

Durmitor, retko i autentično delo prirode, smešteno na severu Crne Gore, već godinama privlači pažnju kako turista tako i alpinista, ali samo najhrabriji odlučuju da se otisnu na njegove najviše vrhove. Snega na njima ima tokom cele godine, a zimi su ovde ekstremno niske temperature i veoma surovi uslovi. Tako je bilo i tokom Rajkovog trodnevnog novogodišnjeg boravka na ovom mestu.

- Temperatura tokom prve noći je bila - 20 stepeni s udarima vetra i mećave, a subjektivni osećaj je bio i više. To je bilo na visini od 2.410 metara nadmorske visine, gde sam 30. decembra postavio kamp ispod samog vrha Šljemena. Druge noći sam zbog jakog vetra kamp premestio na 2.000 metara nadmorske visine. Na toj visini je temperatura bila - 10 stepeni. U šatoru ne postoji grejanje, jedini način da vam bude toplije je disanje, dvoslojna izolacija šatora od spoljnog uticaja hladnog vaztuha, vreće predviđene za te uslove, ali i aktivni veš koji se oblači.

Zbog veoma ekstremnih uslova koji su vladali na mestu na kome je Rajko 30-og. decembra postavio šator, bilo je neohodno da se spusti nekoliko stotina metara niže.

- Severni vetar je toliko jako duvao da je stvarao mećavu od ponoći do 9h kada je počelo da se nazire Sunce kroz oblake. Sve to vreme mi je šator bio zatrpan do pola, i nije bilo prijatno izaći iz njega. U 9h, nakon što sam spakovao vreću i sve ostale stvari u ranac, izašao sam iz šatora, i pored jakih udara vetra uspeo sam da ga spakujem. Mogao sam da ostanem na tom položaju i drugog dana, jer mi je šator bio dobro utegnut, ali nisam želeo da provedem ceo dan u njemu i odlučio sam da se spustim na 2.000 metara nadmorske visine. Pronašao sam bezbedno mesto za kamp u zavetrini, ispod same stene. Na tom položaju sam od snega napravio platformu za šator i ležaljku od snega preko koje sam prebacio podlogu za spavanje, sunčao se, čitao, meditirao i uživao sve do zalaska sunca, kad je temperatura osetno počela da se spušta.

Poslednju noć 2017. godine ispratio je drugačije od većine.

- Novogodišnju noć sam proveo u šatoru uz knjigu "Vođa bez titule", mog omiljenog pisca Robina Šarme, koji zagovara filozofiju da treba da živimo autentične živote, mimo ustaljenih klišea. Kako je na toj visini bilo signala na telefonu, dopisivao sam se sa najbližima, delio fotografije na društvenoj mreži... Odmah nakon ponoći, utonuo sam u san na najmirnijem mestu u regionu.

Na ovakvom mestu, daleko od gradske vreve i buke, usamljen u surovoj planini, čovek je prepušten svojim mislima. Nismo mogli a da ne pitamo Rajka, šta mu se to "vrzmalo" po glavi.

- Za vreme mog boravka na planini imao sam puno vremena da u tom spokoju, gde vas ništa ne remeti, razmislim uopšte o životu, šta su mi prioriteti, šta je ono najvažnije, da cenim sve što imam..Život je jedna prolazna avantura, i treba ga živeti sadržajno, punim plućima, sa puno dobre energije. Nije život gledanje u tuđe živote na TV ekranima, u rijaliti programima i maratonskim serijama. Treba živeti plemenito i usput pokušati preneti dobru energiju na ljude.

Sneg, led, mećava, jaki vetrovi, divlje životinje. Većina ljudi imala bi strah od mogućih posledica boravka na ovakvom mestu, ali ne i Rajko.

- Uopšte se nisam plašio, jer sam u pređašnjim avanturama odavno to prevazišao. Taj strah je predrasuda kod većine ljudi, bojazan od divljači i ko zna čega, može pojaviti u podsvesti kao posledica preteranog gledanja holivudskih filmova. Osećao sam se bezbrižno, kao u svom domu. Jedino društvo tih dana bile su mi divokoze koje su dodatno ulepšale moj boravak na planini.

U ovu hrabru avanturu, alpinista sa Cetinja, krenuo je sam.

- Nezahvalno je bilo da nekoga od članova kluba zovem da krene sa mnom na taj datum, pogotovo mlađe ljude, kojima je doček Nove godine zanimljiviji u nekom klubu, sa društvom i slično. Međutim, nakon što sam se vratio sa avanture dva druga su mi rekla da bi rado išli sa mnom da su znali da idem. Meni se baš išlo, jer sam doživeo jedno iskustvo više. Mlađi sin, koji je kao i stariji bio na dočeku u jednoj od turističkih destinacija u regionu, rekao mi je "Radža, bojim se da se ne smoriš sam". Ni malo se nisam smorio niti pokajao, već sam se vratio pun dobre energije!

Podrška porodice, mnogima je najbitnija. Interesovalo nas je šta su Rajku rekli najbliži, kada im je saopštio svoju odluku.

- Porodica ima apsolutno poverenje, kako ovog puta, tako i uopšte za sve avanture, koje prolazim sa svojim sinovima. Supruga mi je rekla: "Idi, ali doći ćeš ti drugu noć, dosadiće ti." Iako nisam za to da se na planinu ide sam, pogotovo u ovakvim vremenskim uslovima, mogu reći da sam apsolutno kontrolisao situaciju i imao "plan b" u slučaju jakog vetra. Da je bilo neophodno, napravio bih takozvanu "Vučiju jamu" u snežnom nanosu i u njoj proveo noć, što sam već radio na proteklim avanturama. Mogu reći da sam sve ovo doživeo kao jedan lep izlet, koji nije bio rizičan obzirom na iskustvo stečeno iz prethodnih avantura.

Ljudi se ponekad zasite jednoličnih stvari koje često ponavljaju. Dočeci u kafanama, klubovima, na trgovima, nakon nekoliko godina postaju dosadni. Iz tog razloga je i Rajko poželeo da proba nešto novo i drugačije.

- Do sada sam dočekivao Novu godinu na raznim urbanim mestima. Za ovu, i moje godine, ne bih mogao zamisliti bolje mesto. Smatram da se nigde ne bih osećao tako ispunjeno, srećno i skromno 1-og januara, kao što sam se osećao posle ovog iskustva.

Nove, zanimljive avanture, tek predstoje..

- Uvek se trudimo da, na nivou kluba, radimo nešto važno. Pokušavamo da razbijemo razne predrasude i strahove kod većine. Krajem januara tradicionalno idemo na Prokletije, u zimski kamp, smešten u sam masiv. Planiramo da se penjemo alpinistički u jednom smeru koji još uvek nije ispet u zimskim uslovima.

Rajko je član Sportskog alpinističkog kluba - Slobodni penjači Cetinje. U njihovim avanturama zastupljeni su razni vidovi avanturizma tokom cele godine, među kojima i: alpinizam, freeride, speleologija, kanjonig. U kanjoningu vode organizovane ture u kanjon Nevidio, Međurečki kanjon, Vruću reku... Iza njih su mnoge neverovatne avanture, a veliki je broj onih koje će tek doći.

Rajkov podvig ostaće zapamćen kao najneobičniji doček 2018. godine na ovim prostorima.

BONUS VIDEO: Bugarska 2017, letovanje