Ovaj Beograđanin je razvio ludački biznis i to u sopstvenom podrumu: Ima 600 zmija, a evo šta komšije kažu na to!

U podrumu kuće porodica Radosavljević čuva oko 600 zmija, najviše pitona. Naravno, u pitanju su neotrovnice, pa je sve po zakonu. Zapravo Radosavljevići se bave uzgojem pitona još od 2002. godine i od toga žive. Komšije znaju za njegov unosan biznis i, kako on tvrdi, ne bune se. Koje životinje smeju da se drže u kući i u kojim uslovima?

"U to vreme to je bilo jako teško s obzirom da se kod nas niko time nije bavio, sve informacije sam morao preko interneta da nabavljam, neku stručnu literaturu sam nabavljao, jako je bilo teško doći do pravih informacija kako se one gaje, bio je stvarno veliki uspeh kada sam video prvo leglo pitona. Redovno da se menja voda, da se hrane dva do tri puta mesečno, nisu mnogo zahtevne, ne postoje jednostavnije životinje za čuvanje od zmija", navodi Predrag Radosavljević.

Pošlo mu je za rukom da na ovim prostorima, u veštačkim uslovima, razmnoži egzotične gmizavce, a njegova odgajivačnica reptila registrovana je u Ministarstvu za zaštitu životne sredine i najveća je u Srbiji. Po zakonu, sve vrste ovih gmizavaca moraju da se čipuju.

"Regulisan proces izdavanja potvrda registrovanim uzgajivačima, nabavka mora biti regulisana zvaničnim tokovima, kroz pet šopove, kroz uzgajivačnice i to je najbolji slučaj jer su te životinje provereno zdrave, u dobrim uslovima odgajanja i to je procedura na nivou transakcije i toga da papir prati životinju, da potvrda prati životinju koja se kupuje kao kućni ljubimac. Nakon toga se proverava kod vlasnika, kroz sistem inspekcija, nadzora, dve sprovode inspekcije, veterinarska i za zaštitu životne sredine", objašnjava Vladimir Jaćović iz Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Pored zmija, mnogi čuvaju i guštere i druge divlje životinje.

"Vlasnici izgleda mnogo vole da krše zakon i često se nabavljaju zmije koje su otrovne, koje ne bi smele da se drže, u našoj zemlji ne postoji protivotrov za te egzotične zmije, tako da se desilo nekoliko puta ugriz otrovnice na koju su lekari mogli da reaguju kako reaguju, ali bez portivotrova, to je rizik ne samo za uzgajivače, nego i za okolinu, pretpostavljam da je to nekako adrenalinski više, nego potreba za kućnim ljubimcem, i to nikako ne preporučujem", ističe Ana Paunović iz Prirodnjačkog muzeja.

U Srbiji ne postoje veterinari specijalizovani za zmije, a posle toliko godina iskustva, i Predrag je počeo da leči pitone koje uzgaja.

Bonus video:

(Espreso/Rts)