Profesionalni hvatač zmija objasnio otkud zmije u septembru i oktobru: Zavlače se gde stignu, a ovako se odbranite
Vladica Stanković, Foto: Printscreen/Youtube/Novo jutro

pažnja

Profesionalni hvatač zmija objasnio otkud zmije u septembru i oktobru: Zavlače se gde stignu, a ovako se odbranite

Zmije je nalazio na raznim mestima, a jednom, kaže, i u kolevci za bebe

Objavljeno:

Vladica Stanković je profesionalni hvatač zmija. Kada se negde zavuku, ljudi zovu njega u pomoć a on ih pronalazi u podrumima, na tavanima, ispod kreveta, u motorima… Jednu je našao i u kolevci za bebe.

U svetskoj kinematografiji zmije su neretko predstavljene kao zastrašujući grabljivci koji kidišu na ljude, u Indiji ih pomoću instrumenta pungi hipnotišu, u Kini su horoskopski znak, a značajno mesto zauzimaju i u različitim religijama širom sveta.

Kod mnogih ljudi ovi gmizavci bude osećaj nelagode i straha, međutim, postoje osobe koji ne zaziru od njih, te kada ih pozovu u pomoć, zmije hvataju golim rukama i odnose ih nazad u prirodno stanište.

„Poslednji put je bilo sad, početkom oktobra, u jednom selu blizu Vranja, ispred škole u šahti sam našao leglo i izvlačio sam ih”, govori za BBC na srpskom Vladica Stanković, vatrogasac i sertifikovani hvatač zmija.

Zmija
foto: Printscreen / YT / SnakeID TV

Zmije je nalazio na raznim mestima, a jednom, kaže, i u kolevci za bebe.

Stanković kaže da ih je, iako je jesen, toplije vreme „isteralo na čistinu”, dok su vremenske prilike nekada dozvoljavale da ih hvata i tokom zimskih meseci.

U Srbiji postoji deset vrsta zmija, od kojih su tri otrovnice, a ostale iz porodice smukova.

Zavisno od vrste, široko su rasprostranjene – od ravničarskih predela, do većih nadmorskih visina na planinama Srbije.

„Uhvati me ako smeš”

Vladica Stanković, osnivač Udruženje za zaštitu gmizavaca i životne sredine „Poskok” iz Vladičinog Hana, već petnaest godina hvata zmije.

Pronalazio ih je, kaže, na različitim mestima – od podruma i tavana, preko stepeništa, ormara i kreveta, do mašina za šivenje, motora zamrzivača i skutera.

„Najzanimljivija mi je ona u kolevci, dok je dete bilo tu. To je bilo u Vranju, pozvali su me ljudi, ja sam izašao i izvukao tu zmiju”, prepričava Stanković nesvakidašnji događaj s početka karijere.

Ipak, najteže je pronaći zmije koje su se sakrile negde u unutrašnjosti automobila, tvrdi Stanković.

„To su teške i najproblematičnije intervencije koje nekada po tri sata traju.

„Imam ja tu neku zglobastu kameru kojom svuda možeš da pogledaš, ali je to takva životinja da se svuda zavuče, u motorima automobila, u branicima i onda je tu muka.”

Pozivi su do sada uglavnom pristizali sa juga Srbije, ali je imao intervencije i u Novom Sadu, Beogradu, Sokobanji…

„Sve ih vraćam u prirodu, ne bih mogao pred Gospoda ako neku ubijem”

Zmija
foto: Printscreen/Instagram/serbialive_novisad

Stankovića ponekad angažuje Zavod za zaštitu prirode, koji mu je i dodelio sertifikat, kao što je bio slučaj u Boljevcu podno planine Rtanj, gde je u jednoj kući zapaženo leglo zmija.

Kaže da zmije dolaze u kuće tragajući za hranom, prvenstveno za miševima, a katkad i zalutaju, pa ukoliko pronađu skrovito i bezbedno mesto, tu ostanu dok ih ne vide.

U njegovom poslu, naglašava, najvažnije je prvo poznavati zmije i teren, a onda biti oprezan i obezbediti se.

„Moraš da znaš šta radiš, da budeš priseban, da imaš srce i pre svega moraš da voliš taj posao. Ako ne voliš to, ne obraćaš pažnju i nisi pedantan, onda ne vredi”, govori Stanković.

Zarad lične bezbednosti, otrovnice hvata u rukavicama, dok ostale grabi golim rukama.

Međutim, cilj je uvek isti – vratiti životinju u prirodu.

„Ja ne bih smeo pred Gospoda da se nekoj nešto desi. Ima tu i bolesnih, neka povređena, ja gledam da samo bude dobro i da je vratim u prirodu. To je najvažnije”, dodaje.

Godišnje u proseku uhvati od 80 do 100 zmija, od čega su kaže „98 odsto neotrovne”.

Međutim, pamti situaciju kada je morao da uhvati otrovnog poskoka koji se šćućurio u saksiji na terasi jedne kuće.

„Zove me neka žena usred bela dana i kaže: ,Dođi, molim te, poskok je u samoj saksiji’. Ja dođem, a on se stvarno umotao i stoji u saksiji.”

Dešavalo mu se da ga zmija tokom intervencije ugrize. Do sada je to, srećom, uvek bio neotrovni smuk.

Vladica Stanković
foto: Printskrin: Instagram/udruzenje_poskok

Otkud zmije u oktobru?

Aleksandar Simović iz Srpskog herpetološkog društva „Milutin Radovanović” kaže da je „aktivnost zmija u oktobru skroz normalna pojava za naše krajeve”, posebno posle veoma sušne druge polovine leta i malo padavina.

„Kako je krajem septembra i početkom oktobra bilo padavina, tako su i zmije (a i ostali gmizvaci) krenule da budu aktivnije, pa su ih stoga ljudi više primećivali”, objašnjava Simović za BBC na srpskom.

Kaže da je u toku period kada zmije love poslednje obroke pred zimski san – hibernaciju.

Međutim, ukoliko je toplo, neke vrste zmija se mogu videti i u novembru i decembru, blizu njihovih „zimovnika”.

Nakon izlaska iz hibernacije – u martu u nižim, u aprilu u višim predelima, zmije pred i tokom parenja, povećavaju aktivnosti, koje podrazumevaju i udaljavanje od hibernakuluma – mesta zimskog sna, gde mogu biti smeštene na stotine njih.

„Zatim na red dolazi i parenje, gde zmije mogu da se vide na najrazličitijim mestima bez previše obaziranja na okolinu, a često se može videti borba mužjaka za ženke kod određenih vrsta”, kaže Simović.

Meseci u kojima se najčešće viđaju u prirodi su april, maj i jun.

Simović kaže da je jedan od razloga vegetacija koja je „tek u početku razvijanja”, tako da ljudi mnogo lakše vide zmije.

Zmija
foto: RINA

Vrste zmija na Balkanu

Zmije iz porodice ljutica (otrovnica):

– Poskok (Vipera ammodytes), sreće se na teritoriji čitave Srbije južno od Save i Dunava. Od ostalih zmija ga razlikuje jasno izražen rog na vrhu njuške.

– Šarka (Vipera berus), severno od Save i Dunava živi na očuvanim staništima uz reku Savu, poput specijalnog rezervata prirode Obedska bara, na Fruškoj gori i Vršačkim planinama. Južno od ovih reka rasprostranjenost im je ograničena nadmorskom visinom od 1.200 metara, pa se sreću na Kopaoniku, planinama oko Vlasinskog jezera i na samom jezeru, Goliji, Staroj planini i drugim.

– Šargan (Vipera ursinii), živi na Kosovu, na Šar planini i Prokletijama.

Zmije iz porodica smukova:

– Belouška (Natrix natrix), rasprostranjena širom Srbije i uglavnom se može videti uz vodena staništa.

– Ribarica (Natrix tessellata), naširoko rasprostranjena i uslovljena vodenim staništima zbog ribe kojom se uglavnom hrani.

– Eskulapov ili šumski smuk (Zamenis longissimus), živi na čitavoj teritoriji Srbije, hrani se uglavnom glodarima i sreće se u naseljenim mestima.

– Stepski smuk (Dolichophis caspius), odgovaraju mu otvorenija i osunčanija staništa.

– Četvoroprugi smuk (Elaphe quatuorlineata), mediteranska vrsta koja naseljava krajnji jug Srbije.

– Šilac (Platyceps najadum), takođe mediteranska vrsta koja živi uz granicu sa Makedonijom.

– Smukulja (Coronella austriaca), sreće se od najviših do najnižih delova Srbije, a ljudi je zbog karakteristične šare, često mešaju sa šarkom.

Bonus video:

03:39

ČUVENI ZMIJAR SE OGLASIO ZA KURIR NAKON HVATANJA NEMANI! Dao korisne savete građanima: Zbog OVOGA će vam zmije ući u kuću OPREZ

(Espreso/Politički/Prenosi A.M.)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.