POLITIKA I FILM: Kontroverze oko hrvatskog GENERALA (VIDEO)

Poznato je da su filmovi sa naglašenim političkim kontekstom obično veoma zahtevni za realizaciju. Vraški teško je istovremeno plasirati željene ideološke stavove i postići istinski umetnički integritet. To je pogotovo komplikovano na ovim našim, večno turbulentnim prostorima. Ipak, ima svetlih izuzetaka. Filmografija Rajka Grlića je, na primer, dokaz da su kvalitetna igrana ostvarenja sa snažnom porukom moguća i u regionalnim okvirima.

Zato i ne čudi što će na ovogodišnjem, 26. po redu izdanju Festivala evropskog filma Palić (koje počinje sutra i traje do 26. jula na Paliću i u Subotici) nagradu „Aleksandar Lifka“ dobiti upravo Grlić. Opus ovog hrvatskog reditelja do u tančina odgovara zahtevima propisanim u pravilniku za dodelu ove prestižne nagrade namenjene „istaknutim domaćim i inostranim filmskim stvaraocima, koji su svojim angažmanom dali izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji i ostavili neizbrisiv trag“.

U Otvorenom univerzitetu u Subotici, a u sklopu zagrevanja za početak festivala, već je prikazano nekoliko Grlićevih ključnih režija. Omaž program započela je drama „Bravo maestro!“, a do 18. jula publika se podsetila filmova „Samo jednom se ljubi“, „U raljama života“, „Čaruga“ i „Ustav Republike Hrvatske“. I zaista, sve su to značajni filmovi koji, svaki na svoj način, pokazuju autorov stav prema svetu u kome živi.

Grlić je od početka karijere imao problema zbog svojih filmova, kako u vreme „stare Jugoslavije“, tako i kasnije, nakon raspada zajednice. Njegov „Čaruga“ je, podsetimo se, svojevremeno od dela hrvatske javnosti okarakterisan kao „četnički film“, da bi danas bio hvaljen i često navođen kao „prvi hrvatski film“ – od potpunog osporavanja, postao je prihvaćen i prepoznat kao istinska vrednost.

To i ne treba previše da čudi. Vremena i ideologije se menjaju, ali kvalitetni filmovi izdržavaju test vremena i pre ili kasnije uvek pronađu put do publike i pohvala. Grlić nkada nije snimao filmove koji su „išli niz dlaku“ vladajućem režimu, već je u njima kritikovao sve ono što mu se nije dopadalo, ne obazirući se previše na posledice. Grlićev (za sada) poslednji igrani film „Ustav Republike Hrvatske“ prikazao je život u Hrvatskoj nakon otcepljenja, uključujući šovinizam, težak položaj manjina, homofobiju, porast nasilja, licemerje crkve...

Kao protivteža Grlićeve inteligentnog i hrabrog sagledavanja stvarnosti i ukazovanja na postojeće probleme, u regionalnoj ponudi nalaze se propagandni filmovi koji služe da bi se uzdigla jedna strana i/ili ideologija. Tako je bilo nekada, a tako je, na žalost, i danas. Najnoviji film ove vrste je „General“ Antona Vrdoljaka, ratna drama u haškom optuženiku Anti Gotovini.

„General“ je pre nekoliko dana otvorio 66. Pulmski filmski festival, a još pre premijere su mnogi upravo ovo ostvarenje videli kao dobitnika „Zlatne arene“ za najbolji film. Podsetimo se… Haška optužnica teretila je Gotovinu za ratne zločine nad Srbima tokom „Oluje“. Hrvatski general je pred Haškim tribunalom proglašen krivim 2011. godine i prvostepeno osuđen na 24 godine zatvora, ali ga je Apelaciono veće krajem 2012. većinom glasova oslobodilo. Danas je Gotovina nacionalni heroj u Hrvatskoj koji je, eto, zaslužio da o njemu bude snimljen i film.

Krtičari koji su pogledali „Generala“ nisu impresionirani. Nimalo. Jurica Pavičić je u tekstu za „Jutarnji“ Vrdoljakov film opisao kao „suv, siv i dosadan“, a uz to „politički i istorijski nepošten“, između ostalog i zbog potpunog minimiziranja srpskih žrtava. Kritičar Marko Njegić je u tekstu za „Slobodnu Dalmaciju“ istakao da „u priči o Gotovininom životu dominiraju dijalozi na granici latinoameričke sapunice, da je u njemu puno je drame, a malo pravoga čoveka“.

S druge strane, predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović je oduševljena, što i ne čudi, imajući u vidu da je „Genaral“ u Hrvatskoj tretiran kao film od nacionalnog značaja u koji je uloženo tri miliona evra. U „Generalu“ nastupa vrh hrvatskog glumišta. Naslovnu ulogu tumači Goran Višnjić, hrvatski glumac sa dugom i prilično uspešom holivudskom karijerom, kao i Nataša Janjić, Olga Pakalović, Iva Kraljević, Mustafa Nadarević, Goran Navojec, Borko Perić, Tarik Filipović, Boris Svrtan, Ivo Gregurević, Rene Bitorajac, Robert Budak… Kuriozitet je da Gotovinu u najmlađim danima igra Višnjićev sin i Vrdoljakov unuk Vigo Višnjić.

Veličanje Gotovine na velikom platnu svakako neće doprineti smirivanju tenzija u regionu, ali ekipa koja stoji iza ovog projekta za to nije puno marila – očigledno da im je primarni cilj bio da snime film koji će biti po ukusu vladajuće političke garniture (što potvrđuje i reakcija hrvatske predsednice), kao i ostvarenje koje će opravdati/skrajnuti/prebrisati ratne zločine počinjene tokom operacije „Oluja“, a među koje spadaju dokumentovani (a u filmu nespomenuti) progoni, deportacije, ubistva, pljačke i uništavanje imovine Srba u opštinama Šibenik, Zadar, Knin, Benkovac, Obrovac, Sinj, Gračac, Korenica, Gospić, Donji Lapac i Drniš. Sve to jasno govori da je „General“ ispolitizovan film nastao kako bi se i putem filmskog medija promovisao kurs vladajuće hrvatske političke stranke.

Nisu kritičari jedini koje„General“ nije oborio s nogu. Pulska publika se nije dala zavarati, bez obzira na sveopštu pompu i veličanstveni vatromet koji je išao uz premijeru Vrdoljakovog filma i otvaranje festivala. Naime, dosadašnji rezultati govore da po oceni publike najbolji film u okviru nacionalnog programa 66. Pulskog filmskog festivala nije „General“, već zombi komedija Predraga Ličine. „Poslednji Srbin u Hrvatskog“ (film koji se na satiričan, ali istovremeno bolno precizan i suštinski istinit način bavi položajem sprske manjine u Hrvatskoj) ima prosečnu ocenu 4.66, dok je „General“ znatno slabiji, sa prosečnom ocenom 3.83. Do kraja festivala, publika će glasati za još četiri hrvatska filma iz glavnog takmičarskog programa, uključujući i „Dnevnik Diane Budisavljević“, igrano-dokumentarni film koji donosi istinitu priču o ženi koja je tokom Drugog svetskog rata spasila više od 10.000 srpske dece od ustaške kame.

„General” je na Pulskom festivalu trebalo da bude prikazan još prošle godine, ali se to nije dogodilo pošto, navodno, „još nije bio završen“. Ipak, verovatnije je da je vremenski interval između dva festivala u Puli iskorišćen kako bi se pokušalo da se „General“ udomi na nekom viđenijem svetskom festivalu, što se nije dogodilo i što jasno govori da je u pitanju (u najboljem slučaju) ostvarenje lokalnih dometa.

Pulski festival se završava u subotu dodelom „Zlatnih arena“, te ostaje da se vidi da li će „General“ dobiti glavnu nagradu ili ne. Ako Vrdoljakov film pobedi nakon ovako loših kritika i rezervisane reakcije publike, biće potpuno jasno da je to politička odluka, a ne odluka koja se zasniva na poštenoj proceni umetničkih vrednosti prikazanih ostvarenja. Sve oči su sada uprte u žiri, uz nadu da neće biti (dodatne) politizacije.

BONUS VIDEO: ESPRESO LIVE SESSION #6: Glib (VIDEO)