MANJINE NAŠE I DRAGE I MILE: Manjinske srpske filmske koprodukcije u poslednjih par godina

Vest, obelodanjena prvih dana ove sedmice, koja se ticala ulaska grčko-francusko-srpskog filma "Zaposlena" reditelja Nikosa Labota u uži izbor od samo evropskih deset filmova u trci za nagradu Lux Evropskog parlamenta, nanovo je u žižu filmoljubaca možda vratila fenomen uspešnih manjinskih srpskih koprodukcija.

U smislu festivalskih pohoda, u poslednjih godinu dana najviše su postigli crnogorsko-srpsko ostvarenje "Ti imaš noć" Ivana Salatića, premijerno prikazano na samom kraju prošlog leta u zvaničnom programu Venecijanskog filmskog festivala, i nemačko-srpski film "Bio sam kod kuće, ali..." Angele Šanelek, prikazan i nagrađen u glavnom takmičarskom programu ovogodišnjeg Berlinskog filmskog festivala, a u godini pred nama, sva je prilika, sleduju nam novi uspesi na ovom planu. Ovom prilikom, gotovo u stilu haiku ekonomičnosti, podsećamo na nekolicinu zanimljivih i uspelih srpskih manjinskih koprodukcija na planu celovečernjih igranih filmova na uzorku od poslednjih par godina.

Dovlatov

Reditelj Aleksej German, mlađi, je na zadivljujuće elegantan naćin izašao kao pobednik iz borbe sa izobiljem faktografske građe, motiva i tema u ovom odličnom biografskom filmu o glasovitom i zbilja osobenom ruskom prozaisti i disidentu. Ovo delo, nastalo u koprodukciji Rusije, Poljske i Srbije, uprkos atipičnoj i ograničenoj distribuciji, ostvarilo je značajan uspeh u bioskopima matične Rusije, a ono što je nama ovde možda i značajnije da je naš Milan Marić već u svojoj prvoj glavnoj ulozi na filmu, ostvario kreaciju za pamćenje – zrelu, zaokruženo, mudro nijanisiranu i iskreno proživljenu.

Aleksi

Premda je u Hrvatskoj isprva dočekana na kritičarski nož, ova nadahnuta i duhovita identitetska dramedija, nastala kao koprodukcija Hrvatske i Srbije, jeste sasvim zadovoljavajući prvi film mlade autorke Barbare Vekarić, a, uz to, i film koji pruža i povoda za razmišljanje na temu i užasa i darova prokrastinacije bez kraja i konca. Tihana Lazović je odlična u naslovnoj ulozi, tu su i Goran Marković (sa kojim je delila ekran i u takođe hrvatsko-srpskom Zvizdanu Dalibora Matanića pre nekoliko godina), Sebastijan Kavaca, Nataša Janjić..., ali i Neda Arnerić i Aljoša Vučković u ulogama roditelja nepopravljivo vetropiraste Aleksi, kao i ovdašnji montažer Dragan von Petrović, te Gordan Kičić i Snežana Penev u svojstvu koproducenata iz Srbije i nekoliko stručnjaka iz oblasti snimanja i dizajna zvuka iz naše zemlje.

Vojnici. Priča iz Ferantarija

Iznimno je zanimljiv rumunsko-srpsko-belgijski film "Vojnici. Priča iz Ferentarija" scenaristkinje i rediteljke Ivane Mladenović, rodom iz Srbije. Ona se u ovom svom takođe prvom dugometražnom igranom filmu opredelila za naglašen verizam kao stilski okvir, a tu je i hrabra priča o naoko mirnoj i postojanoj novoj gej ljubavi, garnirana zvucima autentičnog romskog neo-folka. Film je, stoga, zanimljiv po više osnova, a premijerno je prikazan na viđenom Međunarodnom filmskom festivalu u San Sebastijanu. Ovde treba pomenuti još dve stvari – Ivana Mladenović je ostvarila vrlo dobru i zamašnu rolu u filmu Scarred Hearts cenjenog rumunskog simneaste, Radu Žudea, a ova autorka uveliko radi na svom novom filmu, još jednoj koprodukciji bratskih suseda – Rumunije i Srbije.

Zaposlena (Her Job)

I već pominjana Zaposlena Nikosa Labota predstavlja celovečernji prvenac; autor je u ovom tihom filmu u maniru ciljane uzdržanosti progovorio dosta toga zanimljivog o značaju posla u životima sitnih, neznatnih civila, to je univerzalna tema i univerzalna muka, sve i kada im nije dato da bitišu pod teretom krupne i dalekosežne ekonomske krize. Labot ovde, uz dosta pritajenog humora, pomalo nenadano ukazuje i na emancipatorski aspekt zaposlenja, pa bilo ono na umnom planu i tako nisko zahtevno i krajnje neizvesno i vremensko oročeno. Film, čiji je srpski koproducent Milan Stojanović, prikazan je na festivalima u Torontu, Varšavi..., a ostvario je i zapažen uspeh na godišnjoj dodeli nagrada Helenske filmske akademije.

Posljednji/Poslednji Srbin u Hrvatskoj

Prilično raspojasana zombi-komedija Poslednji Srbin u Hrvatskoj takođe debitanta Predraga Ličine mogla je da prođe i osetno bolje tokom bioskopske distribucije u Hrvatskoj i Srbiji, zemljama koje čine, reklo bi se, posve organski koprodukcioni dvojac u konkretnom slučaju ovog šarmantnog filma i relaksirane i relksirajuće sprdje na inicijalno tako mrtvozbiljne teme. Nije sve u box office rezultatima, ima nešto i u šarmu i poletu, a barem toga ovom filmu neskrivenih repertoarskih ambicija ne manjka. Sa srpske (da ne posežemo za onom ipak uvredljivom odrednicom, srbijanske) strane tu su razigrana Hristina Popović u glavnoj ženskoj ulozi, Sergej Trifunović u epizodnoj roli, i majstor maske, neumorni Miroslav Lakobrija, te producent Miroslav Mogorović.

BONUS VIDEO: ESPRESO LIVE SESSION #6: Glib (VIDEO)

(Espreso.co.rs / Zoran Janković)