MORE JE PREVAZIĐEN KONCEPT, ZAR NE? Top 5 jugoslovenskih/srpskih filmova o zgodama (i mukama) tokom odmora na moru

Stiglo je još jedno tropsko nam leto, te možemo nanovo sa Mađarima (i još ponekima) pod ruku pa da u lelek udarimo što nemamo izlaz na more. A, uostalom, ni to more više nije mamac kakav je nekad bio, zar ne? Ako je nekakva uteha i dalje potrebna, podsetimo se onda hitro ponajboljih filmova o zgodama na odmorima na moru, gle čuda, mahom iz Jugoslavije i tada zajedničkog ćupa filmskog blaga.

Kako su se voleli Romeo i Julija (1966) Jovana Živanovića

Nemamo more, ali imamo barem jedan zaista odličan film u morskom okruženju. Jovan Živanović, reditelj čuvene i nezaboravne Čudne devojke, u toj svojoj zlatnoj eri, ovde strpljivo i vešto tka pipavu melodramu o teškim izborima, naknadnoj pameti i osujećenoj ljubavi. Uz odličnu fotografiju, sjajno se pokazao i oku baš ugodan glumački triling - Gavrić-Špela Rozin-Mihajlo Miša Janketić.

Haloa – Praznik kurvi (1988) Lordana Zafranovića

Ni na moru ne mora da bude sve ružičasto – na to nas, između ostalih podseća, ova mučna, mračna, teskobna i prilično napeta egzistencijalistički-intelektualistička drama o nepravilno sraslom ljubavnom trouglu, u kojoj je Zafranović u vidnom punom naponu autorske snage pokazao zrelu, zaokruženu i sasvim artikulisanu rediteljsku veštinu. Utisak, pak, donekle kvari lako uočljiva neravnoteža u glumačkim moćima i veštinama velikog Steve Žigona i tada neiskusnog Zidarića.

Bal na vodi (1985) Jovana Aćina

Iako se tek manjim delom dešava u morskom krajoliku, Aćinov Bal na vodi, retko artikulisan, sadržajan i elegantan film sa ovih naših adresa, već i na konto tog manjeg tretmana morskih pejsaža i pojma mora, leta i odmora neizostavno se mora naći u svakom iole poštenom i promišljenijem odabiru filmova na ovu temu. Naravno, Bal na vodi gotovo momentalno iznalazi svoje sigurno mesto i na listama krojenim po drugim motivsko-tematski-žanrovskim kriterijumima (omladinski film, melodrama, filmovi polemičnog tona naspram komunističke vlasti, ovdašnji filmovi koji su imali priliku da zaigraju i u belosvetskim kinima...).

Bolje je umeti (1960) Vojislava Nanovića

Iako su se, sasvim očekivano i prirodno, filmske kuće kontinentalnih republika SFRJ znatno ređe odlučivale za snimanje filmova na morske teme, beogradska kuća Avala Film se dosta dobro pokazala sa često nepravično skrajnutim klasikom Vojislava Nanovića – zgodnom i razigranom komedijom zabune i (lokalnih) naravi nazvanom Bolje je umeti. Ovo je naprosto film u kome sve funkcioniše na zadovoljavajućem nivou i koji dosta svoga šarma crpi iz poletnih glumačkih kreacija Pavla Vuisića, Milene Dravić, Dragana Lakovića i ostalih.

Lito vilovito (1964) Obrada Gluščevića

Avala Filmu idu zasluge za ovu lahorastu letnje-morsku komediju koja se bavi fenomenom „galebova“ (momaka zavodnika katkad i neprikriveno žigolaste fele) na dalmatinskoj i tada zajedničkoj nam obali. Naravno, ovaj film se tom temom bavi usputno, u rukavicama, ne problematizujući ni površno etiku i ostale finese, ali ovim filmom se tadašnja jugoslovenska kinematografija možda i najviše približila stranom pojmu i standardu ultimativnih morskih filmova bespogovornog lakog tona i opuštajeće i hedonističke atmosfere. Lito vilovito je, nimalo iznenađujuće, bilo osmišljeno kao ciljani svejugoslovenski blokbaster hit, što je evidentno pogleda li se već samo glumački ansambl (Beba Lončar, Milena Dravić, Ljubiša Samardžić, Boris Dvornik, Kole Angelovski, Karlo Bulić...).

BONUS VIDEO: ESPRESO LIVE SESSION #6: Glib (VIDEO)

(Espreso.co.rs / Zoran Janković)