POPULARNA MUZIKA I SRPSKI FILM: Od remek-dela do guilty pleasure bisera (VIDEO)

Digitalno je restuiraran i pred gledaoce je ovih dana stigao i nezaboravni klasik "Ljubav i moda" (1960) u režiji Ljubomira Radičevića, što nam, gle čuda, dođe kao zgodna prilika da se podsetimo sličnih pokušaja i/ili ovdašnjih filmova gde pop i rok muzika nisu bivale puki ukras i tek uhu ugodne zvučne pokrivalice za ono na šta je usresređena radnja srpskih nam filmova. Naravno, i ovaj odabir bi sasvim drugačije izgledao da je Uroš Stojanović ikada uspeo da snimi svoj mjuzikl "Zubato srce". Ali to je već neka sasvim druga priča.

***

Zvižduk u osam (1962)

U smislu pristupa, jugoslovenski i srpski film katkad su umeli i ume da zaliče na ono što prepoznajemo kao holivudsku mustru, i bilo je tu i ima tu i negovanja proverenog pelcera, te je tako kolosalan uspeh "Ljubavi i mode" samo dve godine docnije izrodio, između ostalog, i "Zvižduk u osam" (1962) Save Mrmka. Zvižduk... je ipak ostao u senci "Ljubavi i mode", a zapravo je reč o prilično zgodnom muzičkom filmu, koji možda i preciznije od Radičevićevog klasika, prikazuje stanje stvari i tada sveže istorije privatnih života u SFRJ.

U značajnoj ulozi tu je Đorđe Marjanović, a posebno je zanimljivo što je scenario delo tada mnogouposlenog dvojca Ljubiša Kozomora i Gordan Mihić, koji su prevashodno bili sinonim za ponajbolje od crnog talasa koji će ubrzo uslediti. Reditelj Sava Mrmak se okrenuo radu na televiziji, gde je režirao brojne istorijske drame, ali i nekoliko sočnih TV mjuzikala.

Slatko od snova (1994)

To je zbilja čudno, ali konsekventnost po pitanju odanosti zakonitostima dijegetičkog mjuzikla (gde se radnja saopštava i ilustruje kroz pesme i koreografisane i orkestrirane muzičke tačke) koji je u osnovi "Ljubavi i mode", možda ponajpre zatičemo u ovom klasiku srpskog treš-filma. Da stvar bude zanimljivija, Dragana Mirković se u ovom filmu, nastalom u krajnje nevreme, u potpunosti okrenula bubble gum popu i plesnoj muzici bliskoj Eurodance podfeli, očito u nastojanju da napravi otklon u odnosu na tada joj dominatni južnovetrovski i postjužnovetrovski stilski izraz.

Scenaristi filma su Aleksandar Barišić (Crni bombarder) i Srđan Dragojević, a sem Dragane Mirković igrali su i/ili popevali i Nebojša Rakočević, Branka Katić, Rambo Amadeus, Đogani Fantastiko, Milorad Mandić Manda, Velimir Bata Živojinović, Zoran Cvijanović... Krajnji rezultat mnogima se lako može učiniti kao neoprostivo užasan, ali teško je osporiti činjenicu da ova ekstravaganca i dalje figurira kao proveren guilty pleasure dragulj za ljubitelje primenjenog treša, kempa, flopova... ili ponajpre same Dragane Mirković.

Crni bombarder (1992)

Ovaj sada već klasični film u režiji Darka Bajića se i danas dobro drži, što zbog muzičkog skora koji su sročili Vlada Divljan i Gile, ali prvenstveno stoga što kao važan motiv baštini motiv pobune i nepristajanja, što, je l’ te, i jeste deo suštine rokenrola.

Kako je propao rokenrol (1989)

Premda izdašno eksploatisan i ovih poslednjih par decenija od premijere mu, ovaj simpatični mjuzikl tek čeka poštenu i nepristrasnu revalorizaciju. Ono što je, međutim, sigurno je da je reč o duhovitom, šarmantnom, poletnom, šarenom i osobenom generacijskom filmu, izrazito zanimljivo stilizovanom i krcatom ikoničnim pojavama ovdašnje popularne kulture, te se kao takav svako malo bez velike pompe sam od sebe nameće kao logičan izbor za meračenje uz reprizna gledanja.

Dečko koji obećava (1981)

Ovaj film po više osnova slovi kao zlatno opšte mesto u istoriji filmske i šire shvaćene popularne kulture u Srbiji i u širim geografskim okvirima. Iako je poslednjih godina u pričama o njemu u prvi plan isticano ime glavnog junaka (Slobodan Milošević), "Dečko koji obećava" predstavlja i primer uzbudljive i uspele filmske vremenske kapsule u kojoj je zarobljen duh jednog prohujalog vremena. A u kome R’N’R i supkulturni zanos predstavljaju neke od ključnih uporišnih tačaka.

Davitelj protiv davitelja (1984)

VIS Idoli su u nekom vidu bili deo i filma "Šest dana juna", tog omaža Dinka Tucakovića velikom Danu velikih talasa znamenitog Džona Milujusa, ali možda je njihov najcelishodniji i, nazovimo to tako, najorganskiji spoj sa filmom ostao upravo ovaj legendarni film scenariste Nebojše Pajkića i reditelja Slobodana Šijana. Ova hororična komedija zabune i naravi takođe je rečito i živopisno zabeležila značajan trenutak u evoluciji ovdašnje popularne kulture.

Munje (2001)

Alternativna mutika srž je srži ovog mnogovoljenog blokbastera u režiji Radivoja Raše Andrića sa samog početka ovog milenijuma. Sama radnja je usredsređena na mustru jedne burne noći u gradu, a priča uspeva da prevaziđe svoje epizodično ustrojstvo, baš kao što ova poletna komedija uspeva da znatno široj publici poturi naglašen alternativni muzički i svetonazorski zanos kao jedan od dva ključna potporna stuba. Osim toga, ovo je i film koji prikazuje taj kratkotrajan nalet optimizma iz ranopostpetooktobarske ere.

Crna Marija (1986)

Da zabune ne bude, reč je o (ukupno uzev) prilično lošem filmu koji je, pak, veoma zanimljiv stavimo li u fokus tretman rokenrola i alternativnijih ukusa i životnih izbora. Tipska i davnih dana prežvakana priča, pretenciozna gluma, nespretna režija, produkciona neusklađenost i opšti utisak nekakvog gubitka fokusa negde već u prvoj rolni filma, ipak ne uspevaju da ospore utisak da ovaj film (barem u maniru komopletizma ili lova na pominjane guilty pleasure bisere) svakako treba pogledati i proučiti. U filmu glumi i Milan Mladenović, koji je uz Srđana Jula, i autor muzike; tu su i Sonja Savić, Branislav Lečić, Branko Vidaković, Miško Plavi, Igor Pervić, Goran Čavajda, Gordana Gadžić, Milan Gutović, Dragan Zarić.... Za pamćenje je i krilatica ovog filma koja glasi „I rokeri su ljudi“.

BONUS VIDEO: ESPRESO LIVE SESSION #6: Glib (VIDEO)

(Espreso.co.rs / Zoran Janković)