MIROSLAV STAMATOV: Taksi bluz je film koji uspeva i da nasmeje i da rasplače

„Taksi bluz“, komedija u kojoj glavnu ulogu tumači Andrija Milošević, postala je regionalni bioskopski fenomen. Nakon Srbije i BiH (sjajnih 75 hiljada gledalaca tokom prvih sedam dana prikazivanja), film je počeo da se prikazuje i u susednoj Hrvatskoj. Reditelj filma, Miroslav Stamatov, odazvao se pozivu da odgovori na nekoliko pitanja za Espreso.

Imajući u vidu da nisi pisao scenario, kako je došlo do toga da režiraš „Taksi bluz“ i kada si se uključio u projekat?

Moja osnovna delatnost tokom poslednjih desetak godina bila je u vezi sa advertajzingom i režiranjem reklama, malo sam bio van filma tako da je ponuda da radim „Taksi bluz“ bio veliki izazov i na neki način iskorak iz svakodnevice. Sa scenaristima Markom Backovićem i Markom Jocićem se već dugo poznajem, sarađivali smo na nekim Jocićevim prethodnim projektima.

Godinama smo pričali o tome kako bi bilo dobro da nešto uradimo zajedno i onda mi je Jocić u jednom trenutku, pre otprilike dve godine, ponudio da režiram scenario koji je napisao sa Backovićem. U tom trenutku tekst je bio već nekoliko puta prerađivan i dorađivan, a Andrija Milošević poprilično zainteresovan za glavnu ulogu i producentsko partnerstvo. Izašli smo sa tim projektom na Konkurs za sufinansiranje žanrovski određenog celovečernjeg igranog filma sa komercijalnim potencijalom (komercijalni repertoarski film) Filmskog centra Srbije i bili jedan od tri odabrana projekta. Tako je sve počelo.

Kažu da je komediju najteže snimiti. Kako si se pripremio za režiju ovog filma i da li si reprizirao neke filmove za koje si mislio da mogu poslužiti kao inspiracija?

Svakako je dosta rizično raditi komediju. Kao i svaki žanr i ona ima neka pravila i smernice, ali ne postoji to pravilo ili garant da će nešto što ste snimili biti sigurno smešno. Moja želja je bila da komični potencijal scenarija, koji inicijalno jeste bio veoma šarmantan i duhovit, što više naglasim, tako da sam zajedno sa ostalim bliskim saradnicima pravio određene manje korekcije, izmene i dopune pojedinih scena. Kao deo priprema i inspiracije jesam reprizirao neke filmove koje izrazito volim i za koje sam mislio da mogu da budu od pomoći. Na primer, neke od poslednjih radova Šejna Bleka, kao što su „Dobri momci“ ili „Kis Kis Beng Beng“. Naš film se dobrim delom dešava u kolima, pa je recimo i „Vozač“ Edgara Rajta bio veoma zahvalan za ponovno gledanje.

Kako je protekao odabir glumaca?

Kasting nam je bio od presudne važnosti. Vrhunski glumac sa dobrim osećajem za komediju može da scenario ili ono što ste zamislili značajno nadogradi. Na primer, u ranoj fazi priprema znao sam da bih voleo da u podeli imam glumca poput Nikole Pejakovića, tada još uvek ne sasvim jasno u kojoj ulozi. Izuzetno mi je drago što smo nekako uspeli da u podeli imamo sve one ljude koje sam negde od početka i želeo da budu u ovom filmu.

A saradnja s Andrijom Miloševićem?

Znao sam da će od našeg odnosa zavisiti čitavo snimanje i film u celini. Srećom, brzo se uspostavio odnos velikog uzajamnog poverenja. Andrija je stekao poverenje u ekipu i shvatio da znamo šta radimo, da nam je stalo da napravimo što bolji film i dobru ulogu za njega. S druge strane, mnogo mi je pomogao u radu. Nije bio samo glumac koji radi ono što mu se kaže već je aktivno učestvovao u tome da scenu unapredimo, učinimo je efektnijom i zabavnijom. Uvek sam mu ostavljao prostor, jer on jeste glumac sa takvim instinktom i mnoge njegove improvizacije ušle su u film.

Opiši nam kako je proteklo snimanje i sa kojim neprilikama ste se sretali tokom istog?

Na snimanju smo okupili zaista vrhunsku ekipu profesionalaca koja je dobro funkcionisala. Bila je odlična atmosfera, što je važno. Taj dobri duh inspiriše da izvuče maksimum. Morali smo da radimo brzo jer je ovo mahom noćni film, a snimali smo ga nažalost u trenutku kada je noć najkraća. Takođe, od četiri nedelje koliko smo radili, unapred smo znali da nam je barem jedna nedelja potrebna za sekvencu potere. Ta brzina u radu je stresna, ali sa druge strane vas tera da brzo donosite odluke i ubacuje u jednu dinamiku koja je svima u ekipi počela da prija.

Da li te je zatekao veliki uspeh filma koji je za samo sedam dana pogledalo 75.000 gledalaca?

Pa iskreno, ne sasvim, jer smo imali određene preduslove da se tako nešto desi. Trejler za film je išao pre „Južnog vetra“ tako da ga je videlo preko pola miliona ljudi i to je bila najveća reklama za naš film. Takođe, Andrija Milošević je neko ko privlači veliko interesovanje, tako da smo očekivali da će njegova verna armija fanova pohrliti u bioskope. Ali smo i svi bili oprezni... Meni je beogradska premijera skinula breme sa vrata jer je tek to bio pravi ispit na kome se pokazalo da ovaj film zaista dobro komunicira sa publikom.

Šta je to što ljude privlači „Taksi bluzu“?

Razni ljudi reaguju dobro na različite stvari. Ljudima je uglavnom dosta duhovito sve to što se dešava tokom filma, dopadaju im se situacije ili epizodni junaci. Mnoge je pomalo iznenadio upravo Andrija koji se pokazao u drugačijem svetlu od uobičajenog. „Taksi bluz“ je jedan mali film u kojem se svašta nešto desi. Film nije jednodimenzionalan, on uspeva da nasmeje ali i rasplače na momente.

BONUS VIDEO: NAŠ POSAO JE DA DECU UČIMO DA VOLE BALET: Kineski baletski pedagog Geng Weijie o igri, Srbiji, Aji Jung...

(Espreso.co.rs)