TRUE DETECTIVE: Nova okultna misterija po starom, proverenom receptu

Kada se serija True Detective pojavila 2014. godine, izazvala je pravu pometnju među gledaocima, i to iz više razloga.

TV serije su tada već bile u značajnom usponu, a ova je jedna od prvih koja je kao glavnog glumca angažovala veliku, ali pomalo neočekivanu holivudsku zvezdu. Metjua Mekonahija smo svi bili navikli da gledamo u romantičnim komedijama, i premda je već 2013. odigrao zahtevnu dramsku ulogu u "Dallars Buyers Club" koja će mu naposletku doneti Oskara, mnogi će ga od tada pamtiti kao upečatljivog detektiva Rasta Kola.

Hvalospevi o mračnoj i "kompleksnoj" krimi seriji su preplavili medije, a autor Nik Picolato je naširoko slavljen. Međutim, sve se to raspršilo nakon nestrpljivo očekivane druge sezone. Drugi album, druga knjiga i druga sezona definitivno su najteži za stvaraoce, pa je i Picolato to osetio na svojoj koži. Sezona je bila konfuzna, gluma loša, dijalozi su ponekad bili toliko pretenciozni da su gubili svaki smisao, i niko nije umeo baš najbolje da isprati samu priču. Doživeo je neuspeh.

Ipak, izgleda da je poverenje producenata sačuvao, tako da se nedavno True Detective vratio novom sezonom - ali po starom, proverenom receptu - barem ako je sudeći po do sada emitovane dve epizode (u trenutku pisanja teksta).

Treća sezona serije True Detective deluje kao varijacija prve sezone - tu je kantri pesmica u špici, ubistvo prožeto okultnim, ruralno lice Amerike, i dvojac detektiva mučenih sopstvenim demonima.

I ovoga puta nas serija vodi u unutrašnjost Amerike, čije naličje je neretko jako mračno i uzemirujuće. Radnja zalazi u jedan od najvećih ljudskih strahova - u strah od gubitka deteta - što je pomalo lak način da se stvori takav efekat strepnje, teskobe i zla.

Poput Rasta Kola, i glavni protagonista ove sezone je kompleksan i maestalno odigran lik detektiva Vejna Hejnsa, kojeg tumači dobitnik Oskara Maheršala Ali. U prvoj i drugoj sezoni Picolatu su prigovarali odabir belih glumaca kao glavnih likova, pa je očigledno ovim kastingom želeo i to da ispravi.

Picolato rešava da u ovoj sezoni jasno prikaže rasizam i diskriminaciju prema Afroamerikancima, daleko hrabrije nego u prvoj, a tu je i lepo razvijen ženski vodeći lik, koji ipak ima "funkciju" podrške i oblikovanja muških likova, barem na samom početku serije.

Između učiteljice ubijene dece, koju tumači Amelija Rirdon i Hejnsa polako se rađa ljubav, koja je, kako vidimo kroz različite vremenske tokove, dosta uticala na ličnost i život detektiva, ali i na samu misteriju koju pokušava da reši.

Maheršala Ali vrlo je ubedljiv kao detektiv koji se susreo sa posebno teškim slučajem otmice dvoje dece, za koji se ispostavlja da će se protegnuti kroz više decenija. Zapravo, priču pratimo u tri vremenska toka - u 1980, 1990. i 2015. godini. Serija se tako, baš kao i u prvoj sezoni, hvata u koštac sa konceptom vremena i njegovim ličnim poimanjem.

Vejn je mučen post-traumatskim sindromom zbog Vijetnamskog rata kao što je Rast Kol bio slomljen gubitkom deteta. Dok je Kol vreme shvatao specifično, kružno umesto linerarno zbog filozofskih ubeđenja, Vejn po svemu sudeći na isti način pristupa protoku vremena - ali zbog degenerativne bolesti mozga.

Još jedna sličnost sa prvom sezonom su okultni motivi ubistava koja se dešavaju. Kao u slučaju straha od gubitka deteta, serija ovde koristi prirodan strah čoveka od čudnog, neobjašnjivog i mističnog - zapravo od tamne strane čovekove prirode koje se lakše ispoljava simbolima.

Dinamika odnosa dvojice detektiva-partnera je puna međusobnog poštovanja i saradnje, za razliku od antagonizma koji smo imali u prvoj. Ipak, za razliku od razmetljivog lika kojeg je tumačio Vudi Harelson, novi partner junaka treće sezone ( u tumačenju Stivena Dorfa) za sada je daleko rezervisaniji i zagonetniji.

Dakle, jasno se može zaključiti: nova priča, iako je uzbudljiva i dobro napisana, na početku serije ipak zaista deluje kao blago izmenjena verzija uspešne prve sezone.

Iako je centralna tema serije posebno okrutno ubistvo, ona se u prošlim sezonama razvijala ka likovima: produbljivao se njihov unutrašnji svet, pa su tako dolazili do iscrpnih saznanja o samima sebi. "Pravi" detektiv je zapravo onaj koji ispituje i proučava sebe samog, a onda i rešava svoje najtamnije misterije i stanja u koja se plašio da zađe. Stoga možemo pretpostaviti da će u tom smeru otići i ova sezona, što joj daje šansu da ipak postane nešto originalnije.

Ostaje pitanje koliko su autori primorani da donekle "komodifikuju" svoje delo kako bi ga prilagodili fanovima koji su navikli na nešto prepoznatljivo. Hteli oni to ili ne, serija nakon prvobitnog uspeha postaje na neki način i brend, koji se održava upravo zahvaljujući stalnom ponavljanju istih motiva. Neke antologijske serije su ipak dosta uspešne u tome, poput serije "Black Mirror".

Takođe, postoje mišljenja kritičara i da treba prestati sa dubinskim analizama sadržaja popularne kulture i njihovim poistovećivanjima sa "ozbiljnim" filozofskim i književnim delima. To je možda neka vrsta kultur-fašizma jer su ova dela ipak znatno dostupnija ljudima nego na pr. Ničeove knjige, sa kojima se True detective često dovodi u vezu.

Kako god bilo, ne može se poreći da je serija zaista blago pretenciozna, a to je na sjajan način ismejalo animirano ostvarenje Bojack Horsmen. Obratite pažnju na lik ovog režisera, kao i natpise na njegovoj tabli za inspiraciju, iza njega:

Videćemo kuda će nas nova sezona serije True detective odvesti, ali ljubitelji dobre misterije ne treba da brinu - sigurno nas očekuje krivudava vožnja u senovite predele onoga što zovemo "čovečnošću".

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)