UHVATILA ME JE KONTROLA U BEČU: Zbog onog što je usledilo zavoleo sam Austriju, iako me je koštalo 103 EVRA!

Ja vadim kartu, on je gleda, gleda, gleda i vrti glavom...

Tek tad shvatam da sam nešto zajebao.

- Ovu kartu ste kupili jutros, na ovoj stanici. Ovo je karta za jednu vožnju.

Ja ga gledam, i polako shvatam gde je problem. U hororu, kroz glavu mi prolazi scena od pre 5 sati. Novčanica od 50 evra, neće da primi, dnevna karta, 2 evra i 20 pozajmica, karta u jednom smeru...

Kapiram, dok me on gleda, da sam napravio sranje.

"Jebote, u Beogradu mi se smeju jer uvek kucam kartu za jednu stanicu, a ovde ću da najebem", prolazi mi kroz glavu.

Razmišljam šta da radim. Da se pravim nevešt, ne mogu (i neću), da kažem šta se desilo (priča sa 50 evra, pogrešnom kartom i pozajmicom kolega) - zvuči kao loš izgovor.

- Gospodine, vi niste odavde? - pita me kontrolor/komunalac.

Budi mi se neka nada.

- Nisam, tu sam poslovno. Juče došao, danas idem. Ovo mi je prvi put u Beču - govorim mu u nadi da će da mi kaže "ajde, jebiga, zemljače, al nemoj više da ti se ponavlja".

- Kazna za ovo je 100 evra, plus 3 evra za novu kartu - poništi mi nadu.

Ja ga gledam.

"Pa čoveče, imam 150 evra u džepu, s kojima sam hteo da kupim nešto nekome... Jebote, da li je ovo realno? Pa nisam nikog ubio, kupio sam jebenu pogrešnu kartu", sve ovo ja u sebi.

Gledam ga, gledam. Gleda i on mene. Čeka. Procedura mi je jasna. Ali je i njemu. On ima dve opcije: Da mi uzme 103 evra i napiše kaznu, ili da zove policiju, ako neću da platim.

Kako sam ovo znao, ako sam prvi put u Beču, možda se neko pita?