UHVATILA ME JE KONTROLA U BEČU: Zbog onog što je usledilo zavoleo sam Austriju, iako me je koštalo 103 EVRA!

Na adresu redakcije Espresa stigao je mejl sa porukom čoveka iz Srbije koji je pre nekoliko dana imao veoma neprijatnu situaciju u podzemnoj železnici u Beču. Situacija je bila krajnje neprijatna, ali on tvrdi da je nešto naučio iz nje. Evo njegove priče:

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

"Stanica Webgasse podzemne železnice u Beču, sreda, 12 sati i 15 minuta. U Beču sam poslovno, u Beču sam prvi put u životu. Divan grad, impresioniran sam. Sve je čisto, sve funkcioniše, sve radi, sve je u redu. Grad iste veličine kao Beograd, isto prepun Srba, Hrvata, Bosanaca, Arapa, Marokanaca itd.

Pa kako onda Beč ovako funkcioniše, pitam se dok ubacujem 50 evra u automat za karte. Žurimo, cupkam dok čekam. Oću da kupim dnevnu kartu, 7 evra i 70 centi.

Neće da primi novčanicu od 50 evra. Izbljunuo je.

- Majke ti ga nabijem - kažem aparatu, dok u sebi mislim "nabijem ti ga majke". Odoše vozovi, mi kasnimo.

Na sreću, u pomoć mi priskaču kolege, vade sitniš i kupuju kartu.

Onu od 2 evra i 20 centa. Za jednu vožnju (ovo je važno za nastavak priče).

Elem, da ne dužim, otkucam ja kartu pri ulasku na peron, stignemo mi na vreme tamo gde je trebalo da stignemo, bude jedan sasvim solidan dan, poslovno i svakojako, i dođe vreme da se vraćamo polako.

Dok čekamo voz nazad u centar, ja i moja grupa, ćaskamo zadovoljno o onom što se dešavalo u proteklih nekoliko stvari. Naučili smo par stvari, stvorili neke kontakte, sve super.

"Baš lepo", razmišljam dok ulazimo u voz ,"sad ću malo da vidim Beč, a imam i ovih 150 evra, pa ću da kupim poklončiće za familiju, kolege..."

Po navici (u Beogradu se za 22 godine, koliko koristim javni prevoz, nijednom nisam "švercovao"), proveravam džepove: tu su ključevi, tu je karta, tu je mobilni. Izlazimo.

Stanica Webgasse podzemne železnice u Beču, sreda, 17 sati i 25 minuta. Penjemo se uz stepenice, i ja već računam: idem sad do one jedne robne kuće, tamo ću da pogledam one patike... Pa u pola osam se nalazimo svi zajedno, idemo na pivo pre povratka u Srbiju..."

U mislima me prekida kordon ljudi u žutim uniformama koji stoje na izlazu iz stanice. Pregledaju nešto. Meni mozak ne radi, prilazim i gledam šta hoće.

- Tikets pliz!