NESAGLEDIVE POSLEDICE DRUGOG SVETSKOG RATA: Užasi svetskog sukoba doveli su do stvaranja SERIJSKIH UBICA!

Tokom tri decenije u poznim godinama 20. veka, došlo je do porasta serijskih ubistava u Severnoj Americi.

Sada, jedan istoričar istražuje da li bi to moglo da bude povezano sa užasima koje je doneo Drugi svetski rat.

Petar Vronski je postao opsednut serijskim ubicama kada je, sa 23 godine, naleteo na jednog u liftu.

To je bilo 1973. godine, kada je kanadski istoričar poslom bio u Njujorku. On je nestrpljivo čekao lift u hotelu sumnjivog izgleda, kada je iz lifta izleteo čovek koji ga je okrznuo ramenom.

- Samo je pogledao kroz mene. Ponašao se zbunjeno. Kao da nisam tu - priča Vronski.

Sledećeg jutra, Vronski je pročitao o jezivom duplom ubistvu i sakaćenu koje se odigralo u tom hotelu. Tek godinu dana kasnije, kada je uhvaćen Ričard Kotingam, "kasapin sa Tajms skvera", Vronski je shvatio da je u liftu naleteo na serijskog ubicu.

To ga je nateralo da se zapita - odakle dolaze sva ta čudovišta?

Istraživanja pokazuju da je do porasta broja serijskih ubica došlo već 60tih godina, da bi tokom 80tih oni doživeli svoj vrhunac - tada je bilo preko 200 aktivnih ubica u SAD.

Kriminolog Džejms Alan Foks, sa univerziteta u Bostonu, rekao je da uspon ubica poput Teda Bandija, Džefrija Damera, Džona Vejna Gejsija, ima više uzroka.

Pre svega, u celim SAD je tada došlo do procvata kriminala - ljudi su se više selili i nisu poznavali svoje komšije. Stopiranje je takođe bilo često, pa su serijske ubice lako nalazile žrtve.

- Stvorilo se okruženje u kojem je ubicama idealno da love svoj plen - objašnjava Foks.

Istraga ubistava je takođe bila drugačija. Policija tada nije imala metode i baze podataka koje ima danas, nisu znali da povežu zločine. DNK analiza je počela da se koristi tek polovinom 80tih. Analiza porodičnog DNK nedavno je rezultovala hapšenjem Džejmsa D'Anđela (72) "Golden stejt ubice", koji je silovao i ubijao sedamdesetih i osamdesetih.

Kanadski kriminolog Majkl Arntfild smatra da je policija u to vreme prosto bila nesposobna da se uhvati u koštac sa rastućim brojem ubistava, a istaživanje pažljivo kalkulisanih zločina koje čine serijske ubice zahteva posebne metode.

Sam termin "serijski ubica" je skovan je tek sredinom osamdesetih. To je odlično prikazano u seriji "Mind hunters".

Kao drugi uzroci ekspanzije serijskih zločina pominju se i medijska fascinacija ovim grozomornim ubistvima, koja je dovela do stvaranja "efekta grudve". Zatim, jedan od uzroka je i razvoj međudržavnog autoputa, što je serijskim ubicama dalo veću teritoriju na kojoj mogu da ubijaju. Međutim, možda najzanimljivija činjenica je da je utvrđeno da je jedan od uzroka i izloženost olovu iz goriva.

Vronski ima zamisao da postoji još jedan, važan uzrok: on veruje da se porast serijskih ubica osamdesetih može povezati sa užasina Drugog svetskog rata, koji je trajao od 1939. godine do 1945. Naime, važna je činjenica da su serijske ubice bili deca ratnih povratnika, boraca u razarajućem sukobu. Svoju ideju je predstavio u knjizi "Sinovi Kaina: istorija serijskih ubica".

Istoričar je istraživao detinjstva serijskih ubica.

- Serijske ubice potiču od nas - oni dolaze iz našeg društva - priča Vronski.

- Oni nisu vanzemaljci sa druge planete. Oni su deca koja odrastu u ozbiljne prestupnike - dodaje.

On je zatim shvatio da su sve serijske ubice osamdesetih bili deca tokom Drugog svetskog rata, a odrastali su u zbunjujućem posleratnom dobu, kada se svet još oporavljao od teške kolektivne traume.

Drugi svetski rat je bio daleko više primitivniji i okrutniji nego što smemo sebi da priznamo.

Mnogi od ubica nisu govorili o svojim očevima u policijskim zapisima, ali oni koji jesu, opisali su ih kao veoma istraumatizovane ljude koji više nisu bili isti posle ratišta.

Vronski čak navodi da se i posle Prvog svetskog rata, u periodu od 1935. do 1950. dogodilo isto - došlo je do blagog, ali primetnog broja ubistava.

Istoričar dalje skreće pažnju i na popularnu kulturu tog vremena - posebno "palp" literaturu koja je često imala i eksplicitne prikaze seksualnog nasilja.

- U korenu svega je taruma, porodilčni slom, a onda kultura koja plasira fantaziju (koju oni kasnije ostvare) - objašnjava istoričar.

Vronski, kao i kriminolog Arntfild, upozoravaju da bi se nešto slično moglo desiti i u ovom veku - zbog finansijske krize, terorizma i ratova

Ipak, FBI je zaključio da "nema jednog uzroka koji se može indetifikovati kao glavni faktor koji vodi ka stvaranju serijskog ubice. Zapravo, u pitanju je kombinacija različitih faktora.Najvažniji faktor je ipak lični izbor ubice."

- To je koktel stvari, nikad nije samo jedna. Zato čak mislim da je rano da odpišemo dobro, staro, biblijsko zlo, šta god ono bilo - zaključuje Vronski.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/BBC.com)