INSPIRISANO ISTINITIM DOGAĐAJIMA: Ovo su najstrašniji STVARNI zločini koji su pretvoreni u HOROR FILMOVE! (VIDEO)

Brojni filmovi inspirisani su pravim događajima - a najstrašnije od svega kada su i horor filmovi i priče napravljeni prema stvarnom događaju ili kad su njima nadahnuti.

Donosimo vam sedam stvarnih događaja koji su bili toliko strašni i jezivi da su prema njima napravljeni horor filmovi, a neki od ubica inspirisali su scenariste da naprave čak nekoliko likova.

Trbosek iz Gejnsvila

Kraj leta 1990. godine studenti su počeli dolaziti nazad na Univerzitet u Floridi u Gejnsvilu nakon praznika. Međutim, neki nikada nisu došli na predavanja.

Sve je započelo u petak 24. avgusta kada je Deni Roling ubio dve brucoškinje, Sonju Larson i Kristinu Pauel.

Idućeg dana ubio je i treću žrtvu, Kristu Hojt. Mnogi studenti su nakon toga pobegli s kampusa i otišli kućama u strahu za svoj život. Oni koji su ostali dogovorili su se da će uvek biti u grupama i u sigurnom okruženju. Kako su mediji počeli dolaziti, tako je panika sve više rasla.

Idućeg ponedjeljka osvanule su nove žrtve, Trejsi Pauls i Meni Taboada, oboje 23-godišnjaci. Ukoliko vam ovo zvuči poznato, to je zato što je masakr inspirirao film Vrisak iz 1996. godine. Roling je uhapšen u oktobru iste godine, a 2006. godine usmrćen je injekcijom.

Egzorcizam Aneliz Majkl

Stravični prizori iz filma Egzorcizam Emili Rouz utemeljeni su na priči devojke Aneliz Majkl, rođene 1952. u Nemačkoj. Kao tinejdžerka počela je dobijati napadaje i dijagnostikovana joj je epilepsija. Do njene 18. godine napadi su se pogoršali i počela je da uzima lekove zbog kojih je počela da halucinira.

Njena porodica ju je smestila u psihijatrijsku bolnicu zbog depresije i suicidalnih misli koji su takođe bili nuspojava lekova. Stanje joj nije išlo na bolje godinama, a njeni roditelji počeli su verovati da je opsednuta.

Aneliz navodno nije htela prolaziti kraj slike Isusa i odbijala je piti svetu vodu.

Kroz 10 meseci prošla je kroz 67 egzorcizama. Teško je to podnela i počela je da odbija hranu i vodu, ali doktori nikad nisu primetili da joj je telo počelo propadati. Naposletku je preminula od neishranjenosti i dehidratacije.

U filmu Egzorcizam Emili Rouz nije naglasak na analizi njenih psihičkih problema, već na tome koliko su njeni bližnji zapravo uticali na kvalitet njenog života i najzad na - smrt.

Nakon Anelizine smrti, istraga je dokazala da su njeni roditelji i dva sveštenika krivi za njenu preranu smrt, a crkva je kasnije priznala da nikad nisu mislili da joj treba egzorcizam, već da ima mentalnih problema.

Mesar iz Plejnfilda

Ed Gajn odrastao je na porodičnoj farmi u Viskonsinu. Majka ga je u detinjstvu izolovala od druge dece i nije se smeo s njima da se druži. Nakon smrti njegovog oca i brata, Ed se zbližio sa svojom majkom, a kada je preživela jaki moždani udar, brinuo se o njoj sve do smrti 1945. godine.

Godinama kasnije, 1957. nestala je lokalna devojka. Gajn je bio poslednji koji ju je video. Kada je policija došla da ga ispita u njegovoj kući su pronašli telo žene, ali i neidentifikovane kože i lobanje.

Deset godina ranije, 1947. godine, Gajn je često išao na groblja gde je tokom noći iskopavao žene za koje je mislio da izgledao kao njegova pokojna majka. Oderao bi im kožu i napravio "odelo", kako bi psihički mogao "postati svoja majka". Osim "odela", koristio je kožu pokojnika za maske, a imao je i razne delove tela postavljene u kući.

Priznao je ubistvo još jedne žene, a sumnjičilo ga se i za brojne druge čudne stvari koje su se događale u mestu.

Gajn je postao jedan od najpopularnijih serijskih ubica u istorijii. Priča o njegovim ubistvima inspirisala je Roberta Bloča da 1959. objavi roman Psiho, a knjiga je ekranizirana u istoimeni film Alfreda Hitčkoka.

Bio je inspiracija i za lik Leatherfacea iz filma Teksaški masakr motornom testerom kao i za Bafalo Bila iz Kada jaganjci utihnu.

Ubistva turista

Između 1989. i 1994. godine ubijeni su mladi turisti u Australiji. Misteriozno su nestajali sve do 1992. godine kada su pronađena tela dve žrtve. Dve devojke iz Britanije, Karolin Klark i Džoni Volter nestale su nekoliko meseci ranije. Jedna je imala 15 ubodnih rana, a druga je upucana 10 puta.

Godinu dana kasnije pronađena su još dva tela, mesec dana nakon još tri. Svi slučajevi bili su slični. I sve njih ubio je isti čovek: Ivan Milat.

Započeo je lov na ubicu, a jedan je čovek prijavio policiji pokušaj otmice. Naime, čovek imena "Bil" mu je ponudi prevoz, a kada je seo s njime u auto, ovaj ga je krenuo vezati ne bi li ga oteo. Srećom, uspeo je pobeći.

Policija je Milata naposletku i pronašla, a čovek koji je uspeo da pobegne identifikovao ga je. Osuđen je na sedam smrtnih kazni, a veruje se kako je odgovoran i za još nestanaka turista u Australiji.

Horor film iz 2005., Wolf Creek bazira se na ovim događajima.

Fantomski ubica

U proleće 1946. godine nepoznati ubica izazvao je veliku paniku u gradu Teksarkana u Teksasu. Punih 10 nedelja vrebao je parove, ubio je petoro ljudi i povredio troje. Prve dvie žrtve napao je dok su bili u autu na napuštenom mestu, ali preživeli su.

Stanovnici grada bili su u panici. Porasla je prodaja municije i oružja, a nekoliko tinejdžera pokušalo je čak da uhvati ubicu. Ali, uz sve patrole i policijske napore, ubica nikada nije pronađen i postao je poznat kao Fantomski ubica.

Ubistva su prestala kada je u glavu upucan farmer Virdžil Stark.

The Town Thet Dreaded Sunrise film je iz 1976., a nastao je na temelju tih ubistava. U filmu su korištene prave lokacije Teksarkane, a lokalni stanovnici bili su statisti.

Horor u Amitivilu

Naselje Amitivil u Njujorku ostalo je u šoku kada je skoro cela porodica ubijena u snu.

Ronald DeFeo mlađi ušao je u kafić i vikao da su mu roditelji ubijeni. Kada je policija došla, njegovi roditelji su, zajedno s dvojicom braće i dve sestre od 9 do 18 godina, ležali na krevetima propucani i mrtvi.

Na kraju se dokazalo da je Ronald ubio svoju porodicu, a 1975. je i osuđen.

Međutim, priča postaje još zanimljivija dve godine kasnije kada Džej Anson objavljuje knjigu 'Horor u Amitivilu' koja se bavi događajima posle ubistva.

Kada se porodica Luc uselila u kuću ubistva počele su se događati čudne paranormalne stvari. Porodica se navodno budila svaki dan u isto vreme kada je DeFeo porodica ubijena, imali su noćne more, najezde muha, a knjiga je navodila i levitirajuće predmete.

Knjiga je ekranizirana 1979. godine kao serija horor filmova. Iako se često propituje istinitost tih događaja, jedan od članova porodice Luc tvrdi da su događaji opisani u knjizi "uglavnom tačni".

Kao i brojni drugi horor filmovi, i ovaj je dobio svoj remake.

Ubistva u Snoutaunu

Policija u južnoj Australiji otkrila je 1999. godine užasnu scenu. U šest plastičnih bačvi u jednom sefu u staroj banci pronađeno je čak osam raskomadanih tela. Brzo su zaključili da je krivac vlasnik sefa Džon Banting.

Početkom 1992. godine Banting je nagovorio dvojicu svojih prijatelja da ubijaju ljude. Govorio im je da su homoseksualci ili pedofili koje je mrzeo od detinjstva. Nakon što su ih ubili spremili su ih u bačve kako ih neko ne bi otkrio.

Film Snoutaun nastao 2011. godine bazira se upravo na ovim događajima, a daje više pažnje pozadini događaja i motivaciji Džona Bantinga da ubije osmoro ljudi.