VREBAO JE DEVOJČICE DOK SU IŠLE U PRODAVNICU, A ONDA IH OTIMAO, SILOVAO I DAVIO: Nikada nije UHVAĆEN, jer su njegove žrtve imale CRNU KOŽU!

Romejn Dženkins je početkom sedamdesetih godina prošlog veka bila prva žena policajac na čelu odeljenja za ubistva, kada je svedočila stravičnim zločinima, koji nikada nisu rešeni.

Već na početku karijere zadesili su je slučajevi koje još uvek nosi sa sobom - o njima stalno razmišlja, neprestano prolazi kroz dokumente i priseća se čega se sve seća, piše "Vašington post".

Ubistvo šest devojaka, starosti od 10 do 18 šokiralo je zajednicu. One su otete na putu, silovane ili čak zlostavljane nakon smrti, udavljene, pa odbačene negdje pokraj puta.

Slučaj je godinama privlačio pažnju, a bio je to prvi put da se, danas 75-godišnja Dženkins, susrela sa zločinima serijskog ubice. Dženkins je već 24 godine u penziji, ali nema dana, kaže, kada ne razmišlja u sudbini devojčica.

Budi se razmišljajući o fizičkim dokazima koji su joj stotine puta prošli kroz ruke - zašto je sveže izravnana kosa jedne od žrtava postala kovrčava, znači li to da ju je ubica prao?

- Ti su slučajevi postali deo mog DNK, nema dana kada ne razmišljam o njima, i to ću raditi dok u meni ima života - kaže Dženkins koja kada na televiziji ili u novinama pročita nešto što misli da bi moglo imati veze sa slučajevima odmah odlazi dakopa kroz čak deset kutija kopija dokumenata.

Dženkins se ubstvima aktivno bavila tada, a 2000-ih je njen posao nastavio detektiv Džames Trejnum.

Detektivka je za vreme prvog ubojstva imala 28 godina, kada je došao poziv da je pokraj autoputa pronađeno telo. Ulice su bile prepune protesta protiv rata u Vijetnamu, pa je saobraćaj bio otežan.

Žrtva je bila, ispostavilo se, 13-godišnja Karol Spinks, sramežljiva osnovnoškolka koja je po cele dane napolju igrala gumi-gumi. Oteta je šest dana ranije nakon što ju je starija sestra Valeri naterala da ode u dućan po smrznutu hranu i sodu. Devojčici je, kao i ostalih sedmoro braće i sestara, bilo strogo zabranjeno po noći da napušta kuću, a majka je bila u poseti kod tete.

Mama je Karol čak videla na putu u dućan pa joj je rekla neka obavi kupovinu ali da ju kod kuće čeka "tradicionalna kazna kaišom jer je bila neposlušna", međutim Karol se nikada nije vratila kući.

- Ubicu u svojoj glavi vidim kako se vozi kvartom i gleda devojčice koje okvirno poznaje, zna iz kojih su porodice i gde stanuju. Upravo zato jer je i on njoj poznat uspe da nagovori Karol da s njime uđe u automobil. Vozi je kući gde ju nekoliko dana drži na životu, i uživa u svojoj fantaziji. I onda mu sine da je više ne može vratiti na put, stvar je kulminirala, mora da je ubije - kaže o prvom slučaju detektiv Trejnum.

Karol je bila silovana, imala je posekotine po telu, rukama i licu ali je preminula od davljenja, a na njenom telu su nađeni ostaci zelene tkanine. U želucu su pronađeni ostaci hrane, tačnije citrusa, što je pokazatelj da ju je ubica i hranio.

Slučaj su vodili drugi detektivi, sada već pokojni, ali Dženkins nije mogla a da se ne upozna sa svakim detaljem slučaja.

Deset nedelja kasnije pronađeno je telo druge devojke. Telo pokraj puta jednom je već prijavljeno policiji ali niko nije došao da pogleda o čemu je reč.

Nedelju dana kasnije opet je usledio poziv, a kada je besni policijski načelnik Čarles Baden otišao tamo telo je već bilo toliko raspadnuto da se nije moglo razaznati kako je devojka ubijena, a pronađena je nedaleko od mesta gde je nađena i Karol Spinks.

Patolog je morao da joj odreže prste kako bi dobio otiske prstiju, s obzirom da još nije bilo DNK testova. Ime joj je bila Darlenia Denis Džonson, i imala je 16 godina.

Samo devet dana nakon Džonson jedan je autostoper pronašao telo 10-godišnje Brende Faje Kroket. Detektiv Sukalovski, tada 27-godišnjak, prvi je došao na scenu zločina. Ubica je silovanu i udavljenu devojčicu ostavio daleko od svoj prvotnog kvarta, na ledini kraj puta, verovatno u pokušaju da policiju makne što dalje od mesta u kojem "lovi" i obitava. Ubica se, kaže policija, očigledno bojao kako ga je neko spazio jer je po prvi puta nazvao porodicu žrtve.

Brenda je bosa, sa viklerima u kosi, otišla u lokalni dućan da kupi pseću hranu za tri psa, i nikada se nije vratila. Majka ju je mahnito tražila po kvartu, a sestra Berta je sa majčinim dečkom ostala u porodičnoh kući kada je zazvonio telefon. Na liniji je bila uplakana Brenda. - Da li me je mama videla? Ja sam sad u Virdžiniji, uzeo me jedan čovek u automobil - rekla je Brenda.

Majčin je partner tražio da razgovara sa muškarcem, ali Brenda se samo pozdravila i linija je prekinuta. Kada je telo pronađeno, njena bosa stopala su bila potpuno čista, kao da ih je neko oprao.

Dženkins ima svoju teoriju o pozivu. Možda je ubica znao majku deteta, pa se uplašio da li ga videla pa je hteo da to proveri. Čak je dva puta nazvao kako bi se osigurao da porodica ne zna ko je on i gde je odveo devojčicu.

- Dućan je bio iza ugla i kada se sestra dugo nije vratila majka ju je otišla potražiti. Kada je Brenda pitala "da li me majka videla" meni je postalo jasno da je ona verovatno sedela u nekom autu i videla majku kako je traži - rekla je godinama kasnije njena sestra Berta.

Prvog oktobra 1971. godine nestala je 12-godišnja Nenomošija Jejts koja je takođe oteta na putu u dućan gde su je poslali da kupi šećer i brašno. Njeno je još toplo telo pronašao 16-godišnjak jer je bilo na mestu gde je bilo gotovo nemoguće ne primetiti ga. Ubica, kojeg su mediji prozvali The Freeway Phantom, počinje da uživa u pažnji i svoje žrtve odbacuje na mestu gde se mogu najlakše naći. I na njenom telu su pronađene zelene niti, a Vašington je postao svestan da ih teroriiše serijski ubica.

Šest nedelja kasnije pronađeno je telo pete žrtve, Brende Vudard 18-godišnjakinje koja je bila na večeri s kolegama iz razreda. Autobusom je putovala prema kući, a kada je pronađena bila je prekrivena kaputom, njena je haljina bila naopačke, a dugmad su otpala s njene odjeće. Bila je silovana, davljena i izbodena četiri puta. Rane pokazuju da se od nekoga branila. U džepu je pronađena poruka.

- Ovo je ekvivalentno mojoj neosetljivosti prema ljudima, a posebno ženama. Priznaću sve ostale kada me uhvatite, ako možete - u potpisu "Free-way Phantom".

Poruku je vrlo opuštenim rukopisom napisala sama Brenda, zbog čega policija misli kako je poznavala svojeg ubicu, a tek kada je shvatila da se nešto loše sprema počela je da se brani.

Deset meseci je prošlo pre otkrića šeste devojke, 17-godišnje Dajen Vilijams koja je skuvala ručak za porodicu, a onda je otišla kod dečka. On ju je otpratio natrag na bus, a njeno je telo pronašao vozač kamiona koji se vozio autoputem.

Njeno ubistvo se odigralo na "starom kvartu".

- Sestra i ja smo delile sobu, krevet i kupatilo. Često smo sčitale iz dlanova. Ja sam imala prekinutu liniju pa mi je ona govorila kako će me nadživeti, a kako je završila - kaže njena sestra Pat.

Tri godine kasnije, na Dženkinsinu veliku sreću, FBI je oformio ekipu koja se trebalo da se bavi upravo ovim slučajem. Sledili su, kaže Dženkins, svaki trag i imali stotine osumnjičenih. U razgovoru s nekima od njih prvi puta je korišten i "serum istine", ali nisu daleko dogurali.

- Nisu ništa značile nikome. Kada su otete ili ubijene bele devojke mnogo se više radilo, nisu se nebrigom uništavali dokazi zbog čega danas ne možemo raditi DNK testove, niti se ulagalo ovako malo truda - kaže policajac Tomi Masgrove koji je vrlo kritičan prema kolegama policajcima i detektivima.

- Nije rasa jedini faktor, ali igrala je igru u ovom slučaju. Međutim bilo je odličnih detektiva koji su se trudili do kraja, a gubili su se dokazi i za bele žrtve. Meni je beskrajno žao što nismo došli do nekog zaključka jer je patnja koju porodice prolaze nemerljiva- kaže za "Vašington post" detektivka Dženkins koja već decenijama gleda kako roditelji, kao i braća i sestre žrtava nisu u stanju fa pokupe kockice života i nastave dalje.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express.hr)