IZA PALIH BORACA ISIS-A OSTALE SU NEDUŽNE ŽENE I DECA: Njihova sudbina je doživotna ROBIJA, ili pak VEŠANJE! (VIDEO)

Francuska državljanka Đamila Bututao (25) osuđena je zbog članstva u Islamskoj državi i sada u Bagdadu čeka presudu sa dvogodišnjom ćerkom.

- Ovde ću poludeti - šapće na francuskom dok stoji u prostoriji u koju su smeštene i ostale zatvorenice, optužene za istu stvar, takođe strankinje poput nje. Tvrdi da je njen život postao nepodnošljiv, piše "Gardijan".

- Preti mi smrtna kazna ili doživotni zatvor. Niko mi ništa ne govori. Ni francuski veleposlanik, ni ljudi u zatvoru - priča Bututao.

Kada su stražari primetili da razgovara s novinarima, primaknuli su se bliže, a isto su uradile i ostale zatvorenice - žene iz središnje Azije ili Turske.

- Nemojte im dopustiti da mi uzmu ćerku. Možete li nazvati moje roditelje? Platiću vam. Molim vas izvucite me odavde - preklinje mlada Francuskinja iz Lilea.

To su bile njene zadnje reči pre nego je morala da prekine razgovor i vrati se u ugao gde je nastavila da čeka da ju prozove sudija koji sedi u susednoj prostoriji. Ako ju proglasi krivom, preti joj doživotna zatvorska kazna u glavnom bagdadskom zatvoru ili vešanje.

Svih 15 žena koje su izašle na sud u maju dele istu sudbinu - tokom pada Islamske države, poginuli su im muževi, pripadnici ISIS-a, a u nekim slučajevima izgubili su i decu. Neke od žena dobrovoljno su se pridružile ISIS-u te same, ili sa svojim partnerima, doputovale u Siriju ili Irak, u ono što su zamišljale kao obećanu zemlju. Prema za sada dostupnim podacima, snagama ISIS-a tOkom uspona Islamske države pridružilo se više od 40.000 stranih državljana iz čak 110 zemalja. Iz Francuske je, procenjuje se, došlo njih 1900.

Bututao je došla u Irak 2014. godine zajedno s mužem Muhamedom Naseredineom i dvoje dece. Njen suprug ubijen je u borbama za Mosul 2016. godine, a sin Abdulah, godinu dana kasnije. Nju su zarobile kurdske pešmerge u severnom Iraku i poslale u Bagdad gde je utvrđena zgrada suda u središtu grada postala centralno mesto "ere nakon pada Islamske države", piše "Gardijan".

Naime, onde je zatvoreno čak 1000 žena optuženih za pripadnost ISIS-u, a koje su zarobljene u iračkim gradovima razorenim u okrutnom ratu s teroristima. Velika većina besa iračke javnosti sručila se upravo na strane borce i njihove porodice. Zajedno sa 1000 žena zatvoreno je i njihovih više od 800 dece. Neke od njih su trudne i tek trebalo bi da se porode.

Sud udovice ISIS-ovih boraca pristiglih iz inostranstva optužuje i izriče presude po hitnom postupku. Optužene žene, koje pred lice pravde često izlaze noseći svoju uplakanu decu, imaju 10 minuta da objasne svoje postupke. Njih 40 je već osuđeno na smrt, desetine drugih na doživotne kazne zatvora.

Pomoć od svojih domovina ne mogu očekivati. Francuska i ostale evropske zemlje inzistiraju na tome da treba da im sude lokalne vlasti. Službeni Pariz pokazao je određenu naklonost za zbrinjavanje dece ISIS-ovih boraca, ali prema odraslima nema nikakve milosti. Ranije ove godine ministar obrane Florens Parli rekao je kako će oni koji uspeju da se vrate u Francusku biti optuženi za svoja nedela.

U Iraku pak takođe nema govora o pomirenju. Upitan što bi rekao vođi ISIS-a Abu Bakr al-Bagdadi, šeik Kais al-Kazali, vođa jedne od iračkih šijitskih parlamentarnih skupina Asa’ib ahl al-Hak izjavio je:

- Rekao bih mu da nije uspeo. Da nije dovoljno dobar. Da je on ništa i ispod svih nas.

Mustafa Rašid, trgovac automobilima, takođe nema nijednu lepu riječ za ISIS-ove borce iz inostranstva.

- Nek su prokleti. Ne zaslužuju milost. Ni njihove žene - rekao je novinarima.

Situacija sa domaćim osumnjičenicima nekada je drugačija - "Gardijan" piše o slučaju jedne Iračanke koja je oslobođena optužbi i puštena na slobodu nakon što je uspela sud da uveri da ju je brat naterao da se pridruži ISIS-u.

Belkis Vil, zvaničnik "Hjuman Rajts Voča" u Iraku, objašnjava zašto je to tako.

- U očima Iračana, ali i njihove izvršne i pravosudne vlasti, činjenica da ste stranac te da ste izabrali da živite na teritoriji ISIS-a, puno govori o vašem stepenu krivice. Ukratko, ako ste kupili avionsku kartu, prešli granicu... neke stvari su jasnije - kaže on ističući kako iračkim ženama neki specifični dokazi pomažu da dobiju manje kazne.

U sudnicu bagdadskog suda dovedena su dvanaestorica muškaraca. Ugurani su na sredinu, izrečena im je kazna vjšanjem, pa su ispraćeni natrag u ćelije. Nakon njih pred sudiju je izašla Zahra Abdel Vahab Al Kaja, 17-godišnjakinja iz Tadžikistana. U rukama drži svoju bebu, djluje potpuno dezorjentisano.

- Dovedena sam u Siriju pre pet godina zajedno s roditeljima. Oženili su me za turskog državljanina. Bio je dobar prema meni. Ovo je njegovo dete. Živeli smo u Iraku. Moja otac i muž su ubijeni. U zatvoru sam zajedno s mojom majkom i ćerkom. Želim da se vratim kući, iako moja zemlja nije dobra. Onde nisam nosila hidžab. ISIS je dobar, ovde su me naučili kako da se pokrivam - priča ova devojka.

Odmah nakon nje, pred sudije izlazi još žena. Turkinja, Ruskinja, dve iz Kirgistana... Svaki put postupak je isti - jedan od tri sudije postavlja kratka pitanja, proziva jednu od žena iz sobe, tužitelj čita kratku izjavu, a branitelj takođe čita iz sažetka... Ispred sudnice jedan od advokata određenih po službenoj dužnosti priznaje da nikada nije prozborio ni reč sa svojom klijentkinjom.

Više od sudbine udovica boraca ISIS-a iračke vlasti brine drugo pitanje - šta s njihovom decom. Neka od njih bezbrižno jedu jabuku dok traje saslušanje njihovih majki. Druge čuvaju ostale zatvorenice koje tek čekaju svoj red.

- Odrasće i postati upravo ono što su njihove majke... Ne, greh je to reći. Sva deca su nevina - kaže jedan od stražara.

- Možda. Hajdemo završiti s ovim, pogledaj koliko ih još ima... - odgovara drugi.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express.hr)