KO NE PLATI STRUJU, ODE RUKA, HRIŠĆANI SU BILI SEKS-ROBOVI: Jezivi detalji života u ISLAMSKOJ DRŽAVI!

Azam, bivši inženjer u vojnoj industriji, svakog jutra je izlazio iz svoje kuće u Mosulu, prestonici Islamske države. Išao bi autobusom ili pešice, jer gorivo više nije mogao da priušti. Nalazio bi se u gradu s prijateljima ili posećivao porodicu svoje sestre. Nekad bi stao u red za jeftini benzin ili pokušao da nabavi nešto knjiga ili cigareta. Osećao se kao turista u vlastitom gradu.

Uveče bi seo za kompjuter i pisao o događajima toga dana. Uglavnom bi to bile banalne stvari, poput cene paradajza na pijaci, sadržaja razgovora sa suprugom, ali pisao je i o životu u Mosulu pod ISIS-ovom okupacijom, piše Guardian.

- Moram zabeležiti ovaj trenutak. Mi smo poput zatvorenika koji služe duge kazne. Neki će preživeti tako što će pročitati puno knjiga, drugi će biti psihički uništeni - napisao je u avgustu 2014., dva meseca nakon što je grad pao u ruke islamista.

Početkom jula 2014. u Mosul su stigli naoružani čuvari. Za razliku od Iračke vojske, bili su ljubazni. Čuvali su javne zgrade, sprečavali pljačke, micali barikade... Ljudima koji su to želeli dopuštali su da napuste Mosul, a u školama se predavalo po službenom vladinom programu. U gradu je vladao mir, sukobi su postali prošlost...

Problem je bio što se često nije znalo tko su i za koga rade. Jesu li to bili sunitski revolucionari? Oficiri iz Sadamove vojske? Džihadisti iz al-Kaide? Neki od novih "čuvara" ubrzo su se počeli ponašati poput vlade u senci. Naplaćivali su poreze firmama i uzimali postotke od svakog ugovora koji je grad sklopio. One koji bi odbili platiti često bi oteli i ubili.

- Davali smo im postotak od svakog ugovora i to osam odsto. Pre svakog tendera za poslove oni bi se javili mom šefu. Odlučivali bi ko će dobiti posao, uzimali novac... Niko im se nije usudio suprotstaviti. Ušli su u svaku vladinu instituciju, čak i policiju. Kad je Mosul pao u ruke ISIS-a, sve je bilo još gore, priča Azam.

Dva dana nakon pada grada njegov se kolega pojavio na poslu u tradicionalnoj afganistanskoj odjeći i rekao da je on novi supervizor za Islamsku državu. ISIL je nakon preuzimanja kontrole donio tzv. Gradski dokument uz koji je građanima poslao "poruku ohrabrenja":

- Oh ljudi, živeli ste u sekularnim režimima, od monarhije do republike. Svi su oni izgoreli u vlastitoj vatri. I evo nas sad u Islamskoj državi. Uz volju Alaha videćete kolika je razlika između sekularnih vlada koje ubijaju volju svojih ljudi i brišu njihovo dostojanstvo i nas koje vodi božanska reč - govorili su.

ISIS je Gradskim dokumentom zabranio cigarete i ženama naredio da ostanu u kućama. Uprkos tome, u nekim manjim ulicama ljudi su nastavili potajno da puše, a žene su se njima normalno kretale.

Gradski dokument bio je tek prvi korak. Islamska država nije nastala u jednom danu jer svoja pravila kojima su promenili život zajednice donosili su postupno, u razdoblju od dva meseca. Njihovi glavni ciljevi bili su promocija mitskih priča, stvaranje "društva nepoželjnih" i upotreba brutalnosti kojom bi sprečili i najmanji otpor.

Počeli su se uvlačiti u sve pore društva, registrovali su sve vojnike, policajce, lekare, medicinske sestre i učitelje zajedno s njihovim porodicama. Uz svaku prodavnicu ili posed koji su registrovali, hteli su da naznače religijsku pripadnost vlasnika. Zanimalo ih je šta poseduju hrišćani, a šta suniti i šiiti.

Nedugo zatim, na zidovima svih prodavnica i kuća koje poseduju hrišćani pojavilo se slovo "N" (kao Nazarećani). Novi zakon od hrišćana je tražio da pređu na islam ii da plate dodatne poreze. Nudilo im se i da odu i ostave sve što su imali. One koje su ostali, ISIS-ovci su često zlostavljali, a neke su držali i kao taoce i seksualno roblje.

Nekoliko nedelja kasnije, uveli su još jedan zakon koji je ženama uveo obvezu nošenja nikaba i zabranio im bilo kakva druženja s muškarcima.

Kad su uspostavili vlast i uveli željene zakone, ISIS-ovci su krenuli u reformu javne uprave. Ukinuli su sve vladine kancelarije i zamijenili ih ministarstvima za zdravlje, obrazovanje, usluge, finansije, sigurnost, poljoprivredu... Na čelu svakog ministarstva bio je emir koji je sarađivao sa svojim vojnim većem.

ISIS-ova vlast je uvela i neke novosti koje su, barem na prvi pogled, građanima bile od koristi. No, uvek bi se pojavio problem u prerevnosnom sprovođenju islamskih zakona:

- To je bila teroristička država, ali s druge strane i moderna. Oblačili su se i govorili kao pre skoro 2.000 godina, a administraciju su vodili vrlo efikasno, kaže Azam čiju je kancelariju za električnu energiju ISIS pripojio ministarstvu usluga:

- Prije ISIS-a proces izdavanja računa za struju trajao je i po dva meseca. Kad su oni došli, sve su pojednostavnili. Prodavnice, fabrike i ostale kompanije plaćale su fiksnu cenu. U stambenim četvrtima instalirali su merače koji su nadzirali količinu potrošene struje u mesec dana. Niko se nije usudio ne platiti račun jer je mogao biti suočen s drakonskim kaznama religijske policije. Krađa struje bila je lopovluk zbog kojeg ste mogli ostati bez ruke.

Isto je bilo i sa smećem. Svaka ulica imala je prostor za odlaganje smeća u koji se pristupalo karticom. Tako su u komunalnim službama znali koliko ko treba platiti. ISIS-ovi inspektori redovno su pregledali jesu li ulice čiste i jesu li svi platili račune.

Osim efikasne naplate računa za komunalne usluge, u stvaranju prihoda, Islamskoj državi služila je i opljačkana imovina. Sva oduzeta zemlja, građevinska zemljišta, naftna polja, fabrike i stoka pripale su ministarstvu finansija. Oni su skupljali novac kojima su nagrađivali najvernije sledbenike. Kuće hrišćana bile su opljačkane i u njih su uselili ISIS-ovci, a automobili hrišćana i sva ostala imovina prodavani su na aukcijama. Oteta stoka poslužila je kao izvor mesa za ISIS-ove vojnike.

Nafta je stizala iz Sirije i mogli su je kupiti svi koji su imali volju i mogućnost da je prerade u gorivo. Neki su stanovnici proizvodili gorivo kod kuće, drugi su imali prave male rafinerije. Putevi između Iraka i Sirije bile su zatrpane cisternama s naftom. Bujala je trgovina oružjem, arheološkim bogatstvima, seksualnim robljem... Ratni profiteri potrudili su se i da dovezu hranu i gorivo iz dalekog Damaska dok su moderna oprema i lekovi uglavnom krijumčareni iz Turske.

Kako svedoči Azam, kao i u svakom totalitarnom društvu, većina je ljudi zabila glave u pesak i nastavila sa svojim životom. Jednog dana, kad se vraćao u stan, video je svoju suprugu i ćerke kako pokušavaju da uteše komšinicu čiji je suprug branio starca kojeg su optužili da je, suprotno ISIS-ovim zakonima, skratio bradu. Oba muškarca su išibali, a ostale muškarce iz ulice naterali da to gledaju.

- Kad sam se vratio u kuću, sin je bio besan. Rekao mi je: Kako ste mogli dopustiti da vas ovi ljudi nadjačaju? Neki mene i porodicu često krive što nismo otišli. Moja mlađa ćerka kaže da smo trebali pobeći u Kirkuk gde nije vladao ISIS. Možda sam je trebao poslušati, ali bojao sam se budućnosti - kaže Azam za Guardian.

Nakon teške i iscrpljujuće bitke, koja je trajala gotovo godinu dana, Iračka vojska prošlog je leta oslobodila Mosul.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/24sata.hr)