MEHO OMEROVIĆ ZA ESPRESO: Zukorlić zloupotrebljava Islamsku zajednicu! (FOTO)

Koje su trenutne aktivnosti Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova?

- Postoji širok spektar aktivnosti kojima se Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova bavi. To je korpus svih ljudskih prava, ali je suština u pravima najugroženijih kategorija društva, pravima nacionalnih manjina, osoba sa invaliditetom, LGBT osoba, položaja žena, ravnopravnosti žena. Ovim se bavimo, i bavićemo se u narednom periodu. Fokusirani smo na to jer u ovoj godini, a i u prethodnim bilo je puno žena - žrtava porodičnog nasilja. Bliži se Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, 25. novembar, pa ćemo i ove godine održati konferenciju koja će govoriti o tome dokle smo kao društvo stigli, šta to podrazumeva, šta preduzimamo da smanjimo to, i da uporedimo šta rade kolege u regionu kada je u pitanju nasilje nad ženama.

Šta se dešava sa Zakonom koji treba da se usvoji o sprečavanju nasilja nad ženama, i nasilja u porodici, i šta taj zakon donosi?

- Plan je da se do 25. novembra da do tada uspemo u Skupštini da usvojimo i Zakon o sprečavanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici, to je novi Zakon koji je Vlada Srbije pripremila u dogovoru sa civilnim sektorom. On donosi postupanje državnih organa, organizacija i ustanova, kad postoji neposredna opasnost od nasilja i postupanje hitnih mera koje se mogu sprečiti da do nasilja ne dođe. Ovim Zakonom uvešće se jedna novina, koordinisana akcija, postupanje policije, tužilaštva i sudova, i nadležnosti i prekršajnih sudova i centara za socijalni rad. U svim organima biće specijalizovana i obučena lica, u službama za socijalni rad biće imenovana lica za vezu koja će koordinirati između javnih tužilaštava, odnosno prekršajnih sudova, policije i same žrtve. Novina će biti i što će zakonom biti predviđeno privremeno udaljavanje učinioca iz stana, što su žrtve tražile, ali i kontaktiranje žrtve i prilazak. Novim zakonom će biti propisane i kazne za prekršaje, kazne zatvora do 60 dana, za onog ko prekrši izrečene hitne mere, novčana kazna za odgovorno lice u državnom organu koje ne prijavi saznanje o nasilju. Do sada se, nažalost, za nasilje znalo, žrtve nasilja su bile i supruge policajaca. Neki od njih su znali za nasilje, ali niko nije prijavljivao.

Koje su trenutno najugroženije grupe u Srbiji? Šta se radi povodom toga?

- I dalje su to Romi, osobe sa invaliditetom, i LGBT osobe. Oni su i najsiromašnija, najdiskriminisanija, a samim tim i najugroženija grupa. Romi nisu samo u Srbiji najugroženiji, već i u Evropi. Pokušavamo da poboljšamo položaj Roma u društvu, to se radi kroz nekoliko ključnih segmenata, u kojima se vidi i poznaje ugroženost. To su obrazovanje, stanovanje, informisanje, kultura i obrazovanje. Da biste nekome omogućili da živi normalno, mora da radi. Država je dosta učinila, radila na edukaciji i obrazovanju Roma, mnogo ih je više koji su završili fakultet, imaju diplomu sa kojom bi mogli da konkurišu za neki posao. Za razliku od Mađara ili Bošnjaka, Romi su manjina koja je raspršena na celoj teritoriji Srbije. Pre dve godine smo napravili najveći pomak, kada smo kao društvo promenili Zakon o vanparničnom postupku, koji je više od 10.000 lica romske nacionalosti učinio vidljivim. Do pre nekoliko godina ih je puno bilo bez ikakvih dokumenata, mi smo im omogućili da iz drugog reda, postanu građani prvog reda, da mogu da ostvare neka osnovna prava, da imaju državljanstvo, i preko dokumenata mogu da ostvare sva prava koja im pripadaju. Takođe su ugrožene i starije osobe na selima, koje žive u polunapuštenim ili napuštenim selima, sami, bolesni. I time ćemo se baviti.

Malo ko zna da Vam je prva ljubav bila gluma, i da ste čak ušli u uži krug na Akademiji dramskih umetnosti u Beogradu sa čuvenim glumcima Žarkom Lauševićem, Sonjom Savić, Branimirom Brstinom, Oliverom Ježinom, Svetislavom Goncićem. Otkud posle toga u politici?

Amaterski sam se dugo bavio glumom, osvajao čak i razna priznanja na festivalima, i '78. pokušao da upišem Akademiju. Ušao sam u uži krug, od 350 ljudi bio sam među prvih 20 u klasi čuvenog profesora Minje Dedića, međutim, na kraju sam bio 11. a 10 je primljeno. To je bila generacija koja je ostavila veliki trag u srpskom glumištu. Tu žal sam nosio jedno vreme, nisam čak ništa studirao godinu dana, i onda sam sledeće godine upisao Fakultet političkih nauka. Posle mnogo godina, na jednoj premijeri sam sreo profesora Dedića, koji me pitao čime se sada bavim, i onda konstatovao da su politika i gluma u stvari isto, jer se u politici mnogo glumi.

(M. R.)