MEHO OMEROVIĆ ZA ESPRESO: Zukorlić zloupotrebljava Islamsku zajednicu! (FOTO)

Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova u Skupštini Republike Srbije, u intervjuu za Espreso otkriva zašto misli da bivši muftija Muamer Zukorlić zloupotrebljava i manipuliše institucijama Islamske zajednice, zašto se Srbija stidi svoje prošlosti, šta donose otvorena poglavlja 23 i 24, otkriva trenutne aktivnosti, ali i planove Odbora, priča o najugroženijim grupama u Srbiji, ali i šta je preduzeto da bi one ostvarile normalna ljudska prava, kao i ko je po njegovom mišljenju idealan kandidat za predsednika Srbije.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Pre nekoliko dana, posle zasedanja Sabora IZ i Deklaracije, kojom se odbacuje odluka Nacionalnog saveta za obrazovanje o uskraćivanju akreditacije Internacionalnom univerzitetu Muamera Zukorlića u Novom Pazaru, optužili ste bivšeg muftiju da zloupotrebljava i manipuliše institucijama Islamske zajednice. Na šta ste konkretno mislili?

- Ni u jednoj državi koja je pravno uređena, a Srbija tome teži, nije normalno da versko lice, do juče poglavar Islamske zajednice, koji je postao civil, zakazuje sednicu i sabor te verske zajednice. Možete li da zamislite da sada neki poslanik srpske nacionalnosti, zakaže sabor Srpske pravoslavne crkve. Kako? Pa, to je van pameti. Gospodin Zukorlić pokazuje na ovaj način da je sve ono za šta se brani da nije. On je vlasnik Islamske zajednice, fakulteta, televizije, on je čovek koji može sve, on je registrovan i prijavljen u Srebrenici, on je bio kandidat za odbornika u opštini Srebrenica u drugoj državi, on je bio i kandidat za predsednika države kao muftija, on sebi daje za pravo da može sve. Pokušava da manipulacijom iskoristi te nesretne Bošnjake. Do juče im je bio šef po džamijama, i oni su ga bespogovorno slušali, da bi sada oni stali u odbranu njegovih ličnih interesa i biznis kombinacija. Zukorlićev Internacionalni fakultet nije dobio akreditaciju, a to je ozbiljan biznis Muamera Zukorlića. Veliki problem je za društvo i državu što su mu roditelji verovali jer ih je ubeđivao da upisuju decu, dali su ogromne pare, a nisu imali svest da diplome ne vrede, jer nema akreditacije. Ta suluda jurnjava za novcem dovela je da je 10.000 Bošnjaka došlo do diploma, koje nemaju akreditaciju. Kada je uhvaćen u krađi, muftija nema drugi način nego se sad krije iza Islamske zajednice, ugroženosti Bošnjaka, pa sve to stavlja u isti koš, i Srebrenicu, i zločine nad Bošnjacima u Srbiji, i ono što se dešavalo u ratu na prostorima bivše Jugoslavije. Pokušava da ima paravan da je Srbija kriva za sve ovo, jer neće da mu akredituje fakultet. Najgora stvar je da jedan verski poglavar, sada poslanik, sve ugledne profesore univerziteta naziva prosvetnom mafijom. Lični biznis mu je ugrožen, pa su mu sada svi krivi. Srbija mora da mu stavi do znanja da niko nije jači od zakona. Kad god se dovede poreklo novca u pitanje, on se brani Islamskom zajednicom.

Jednom ste izjavili i da se Srbija stidi svoje prošlosti. Na šta tačno mislite?

- Na Drugi svetski rat, na veličanstvenu i slobodarsku ulogu koju je Srbija u okviru Narodnooslobodilačke vojske pod Titovom komandom dala doprinos pobedi nad fašizmom, najvećim zlom 20. veka. Mi kao da se poslednjih godina stidimo te slavne prošlosti, stidimo se žrtava koje su pale, ljudi koji su dali život za slobodu koju mi danas uživamo. Stidljivo se spomene da su partizani pod komandom Tita oslobodili Beograd i učestvovali u oslobođenju države. Odjednom pokušavaju da se izjednače oni koji su služili Hitleru, da li su to nedićevci, Draža Mihajlović, Ljotić, balisti, za razliku od partizana, koji su se od početka borili protiv najvećeg zla. Oni su bili na pogrešnoj strani, a pobednici su partizani, oni koji su bili pod komandom Tita.

Šta je donelo otvaranje poglavlja 23 i 24? Kako to tačno utiče na poslove Odbora za ljudska i manjinska prava, i zašto su ovo najteža poglavlja za Srbiju?

- Otvaranje ovih poglavlja mnogo znači. Od svih 35, ovo su dva najvažnija. Oni rendgenski snimaju naše društvo, da li smo pravna država, da li postoje ljudska prava i slobode, kako se oni poštuju, kako se sprovode, kakav je naš odnos prema migrantima, šta radi pravosuđe, kakva je borba protiv korupcije, kakvi smo kao društvo u policijskoj međunarodnoj saradnji, strancima, kako se borimo. Međutim, otvoriti poglavlje znači da smo ušli u jednu sobu gde nas čeka mnogo posla i puno problema koje moramo da rešimo. Čeka nas veliki posao. Naravno, najveći je na organima izvršne vlasti, ali smo i mi kao Odbor tu da vidimo i kontrolišemo svaka dva, tri meseca šta se radi, kao kontrolni mehanizam, proveravamo. Mi kao Skupština treba da teramo izvršnu vlast i nosioce tih poslova da rade svoj posao, i da poštuju rokove, moramo da preuzmemo tu kontrolnu funkciju, taj nadzorni deo koji nam Ustav Srbije daje kao Odboru, i kao poslanicima da što bolje sprovodimo. Akcionim planom predviđeno je da se u narednom periodu donese i promeni čitav niz zakona, između ostalog i Zakon o pravima nacionalnih manjina. Stari Zakon je iz 2002. godine, pa ćemo morati da ga menjamo. Srbija za razliku od drugih država ima akcioni plan za manjine i akcioni plan za Rome, imamo podakcioni plan, što neke druge države nisu imale, i to je veliki posao koji nas čeka. Upravo tim akcionim planom su takođe predviđene dopune i izmene Zakona o matičnim knjigama o nacionalnoj pripadnosti građana Srbije, u matičnu knjigu rođenih. Menjaće se i Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Bliže se predsednički izbori u Srbiji. Ko je po Vašem mišljenju idealan kandidat za predsednika?

- Bio bih neiskren kada bih rekao da nije idealan kandidat Rasim Ljajić. Ne zato što je predsednik stranke u kojoj sam, već zato što je osoba koja uživa poverenje i jednih, i drugih i trećih. To je čovek koji nikada nikoga nije uvredio, koji vodi kulturu dijaloga i sa protivnicima i sa istomišljenicima, to je čovek koji od ljudi ne pravi neprijatelje. Rasim ima otvorena vrata i na Zapadu i na Istoku, u islamskim, arapskim zemljama, u Kazahstanu, Rusiji, Evropi, Americi, afričkim zemljama. Takođe se pokazao i dokazao na teškim poslovima. Biću vrlo otvoren, kada su svi Srbi bezali od funkcije predsednika Saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, on se uhvatio u koštac sa problemom i to odlično radio. I dok je u dva mandata obavljao funkciju ministra rada imao je odličnu saradnju sa radnicima, sindikatima, ali i sa poslodavcima. Najavio je kandidaturu, ali to ne znači da ona biti i podnešena. On je vrlo racionalan i pragmatičan. E, sad, videćemo kakvi će se dogovori napraviti unutrar vladajuće koalicije.