Vitomir Mihajlović: Teško je Romima objasniti da nije bogatstvo imati 10 dece koja gladuju!

Kad sam završio fakultet, ni ja više nikad nisam osetio diskriminaciju. Kad sam predavao na fakultetu, i kad sam počeo da se bavim politikom, nisam osećao nikakvu diskriminaciju baš zato što sam obrazovan.

Ono što je najbitnije je da deo odgovornosti ne snosi samo država i organi, već i sama romska nacionalna zajednica. Roditelj ne može sebi da dozvoli da živi od socijalne pomoci, da pije pivo dok deca provode dane na pijaci.

*Koliko je vama teško da se izborite upravo sa tim problemima?

- Vrlo je teško, ali nekako uspevamo da uz pomoć države utičemo i obučimo, ali i podignemo svest samih roditelja. Potrebno je podići im svest o značaju obrazovanja, da svoju decu treba da uključe u obrazovni sistem, da ne postoji rana udaja, ženidba, i da postoji kontrola porodice pre svega.

- Neophodno je probuditi im svest o tome da nije sreća samo u tome da imaju puno dece koje ne mogu da prehrane, nego da se to svede na određenu meru.

- Tako ćemo rešiti problem tog generacijskog siromaštva, i obrazovati ih umesto da ih prepuštamo ulici.

Susrećemo se sa određenim barijerama kad je u pitanju sprovođenje javne politike kad su u pitanju Romi. Mi smo inače jedna od većih manjinskih zajednica, ima nas negde od 600 do 800 hiljada pripadnika romske nacionalne zajednice u Srbiji, a ne 150.000 koliko je prikazano zvanično.

Migracije su česte, pa je zato ta brojka promenljiva.

Kada govorimo o javnim politikama, mi smo uvek bili obmanuti.

Obećavaju se da će se rešiti problemi romske nacionalne zajednice. Dok traju izbori oni nas smatraju kao statistički broj: Koliko će Roma izaći na izbore i dati glas određenoj partiji? Posle završetka izbora više se ne sete Roma.. Meni je dosta tih godina neostavarenih obećanja. Svesni smo teškog stanja u zemlji, ali je i položaj Roma bitan. Korak po korak ova država i ova vlada neke probleme moraju rešiti.

Politička volja sada postoji prema romskoj nacionalnoj zajednici, to se vidi pre svega u uključivanju i izradi novog statičkog dokumenta za Rome, u koji je uključen veliki broj stručnih Roma.

To je nova strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja od 2016. do 2025. godine.

Između ostalog, ispred Vlade republike Srbije stvoren je Ekspertski tim Roma, u kome ima stručnjaka iz određenih oblasti koji nisu Romi.

Na čelu međuresorne grupe koja je vodila ceo posao oko izrade Statičkog dokumenta izabran je po prvi put Rom.

Mislim da je taj dokument uspešno završen i on ide na usvajanje u Vladi republike Srbije, Takođe, imamo akcioni plan koji će naredne tri godine sprovoditi sve one mere kojima smo se mi obavezali u Poglavlju 23 prema romskoj nacionalnoj zajednici. Decidirano je rečeno, da dok se ne reši problem romske nacionalne zajednice i ne vidi napredak u položaju Roma biće jedno od prepreka Srbije u Evropsku uniju. Od ove Vlade očekujem da ćemo imati konstruktivna rešenja koja se tiču romske nacionalne zajednice, a prioritet je zapošljavanje Roma.

Od celokupne populacije romske nacionalne zajednice čak 95 odsto nema stalno zapošljenje, a mnogo je porodica koji koriste socijalnu pomoć. Zato je njihovo zapošljavanje u javnom sektoru prioritet.

*Kako pitanje Roma može da utiče na evrointegracije?

Ako se ne ispuni sve ono što smo se dogovorili sa Evropskom komisijom to bi bilo nešto što bi sprečilo ulazak Srbije u Evropsku uniju, tačnije proces bi mogao duže da traje. Iz Evropske komisije su, poučeni iskustvima drugih zemalja, kao što su Bugarska, Rumunija, Mađarska i Hrvatska-

Tamo se nije mnogo radilo oko integarcije Roma i nisu postignuti rezultati. Tek u sedmoj godini su njihova pitanja rešena, jednostavno su pustili ove zemlje da udu u EU, a pitanje Roma tamo je ostalo nerešeno, što je proizvelo mnoge probleme.

Da se to ne bi desilo sa Srbijom, oni očekuju da Srbija izvrši svoju obavezu da unapredi položaj Roma u našoj zemlji. Dve obaveze kojima se Srbija obavezala prema Evropskoj komisiji su da se smanji siromaštvo i diskriminacija - zaključuje naš sagovornik.

(S.Trajković)