Vitomir Mihajlović: Teško je Romima objasniti da nije bogatstvo imati 10 dece koja gladuju!

*Šta se dešava na polju zapošljavanja Roma? Koliko je njima lako da pronađu posao i da li diskriminacija postoji?

- Period od pre 2000. godine, obeležio je kod Roma neobrazovanje, dok je sada situacija mnogo bolja u odnosu na tadašnji period. Sada već postoje dve generacije obrazovanih Roma koji su završili fakultet, čak imamo i magistre i doktore nauka različitih profila.

Problem je taj što nama doktori koji su završili medicinu čekaju na birou od tri do pet godina i nemaju posao. Pravnik na posao čeka već sedam, osam godina.

Znamo da se na birou rada inače dugo čeka posao, ali kako je ovo afirmativna mera zapošljavanja, trebalo bi da država nađe mogućnost da ih zaposli u javnim institucijama. Imate vrlo lošu sliku kada čovek završi fakultet, a onda prodaje kese na pijaci da bi prehranio porodicu - dodaje prof. Mihajlović.

Mladi Romi nemaju motivaciju za dalje školovanje i po rečima predsednika kažu:: "pa zašto ja da gubim vreme na obrazovanje kad ću svakako prodavati nešto na pijaci..." i tako pomisli "pa onda ću odmah da krenem da prodajem".

To je vrlo ružna i loša slika o suzbijanju diskriminacije romske nacionalne zajednice. To je jedina prepreka koja upravo sprečava da se romska nacionalna zajednica integriše i zaposli na određenim mestima.

Diskriminacija svakako postoji. Imali smo problem kad smo hteli da iškolujemo jednog mladog kuvara koji je Rom. Poslat je na praksu u jednom hotelu, a direktor je rekao: "ne želim da mi Rom bude kuvar". Mnogi poslodavci su pokazali tu diskriminaciju. Kada vide i prepoznaju Roma, ne žele da ga zaposle. Ili kažu da su sva mesta popunjena ili mu direktno kažu razlog zbog kog ne žele da ga zaposle.

Ne znam da li znate za slučaj javnog oglasa, koji je izašao prošle godine, a koji je tražio berače malina. Taj čovek je napisao da se traži određeni broj radnika, a na kraju piše: "ovo se ne odnosi na Rome jer ne želim da stvorim problem sa drugim ljudima koji beru maline".

*Koliki problem pripadnici romske nacionalne zajednice imaju u društvu?

Na osnovu jednog procenta roma koji žive u nehigijenskim naseljima donosimo sud da svi Romi tako žive i da se svi tako ponašaju.

Ako vidite nehigijensko naselje koje je bilo u Belvilu, ne možemo doneti sud da svi pripadnici romske nacionalne zajednice tako žive. Romi žive u mahalama, naseljima koja su prepoznatljiva. U tim naseljima ima prelepih kuća, prepoznaje se infrasrtuktura, da se deca školuju, svest roditelja je drugačija u odnosu na ono što se dešava u nehiginenskim naseljima.

Ne možemo da kažemo da su Romi narod koji ne voli da radi ili da se ponaša destruktivno u odnosu na sve druge. Mi smo miroljubiv narod, a naši običaji, tradicija, kultura i muzika su prepoznatljivi u celom svetu. Imamo vrsne umetnike, muzičare, sportiste koji su bili reprezentativci ove države, kao na primer čuveni bokser Šaćirović, zatim pevač Šaban Bajramović, razni glumci, fudbaleri.

Imamo i Roma koji je pilot, jednog koji je načelnik plastične hirurgije, pukovnik i vojno lice, neki od njih su već generali... Imamo i profesore, lekare...To je dokaz tome da ima dosta obrazovanih Roma. Tim ljudima titule omogućavaju da se integrišu u društvo. Iz generacije u generaciju ta situacija se poboljšava. Kad jedan Rom završi fakultet, on se integriše u društvo i svoju decu drugačije vaspitava, sebe obezbedi stambeno, i više ne postoji problem diskriminacije.