ISTINA O POREKLU JEREMIĆA: Deda Pozderac mu bio otac bošnjačke nacije, a Vuk se kandiduje za predsednika Srbije!

Kada je trebalo da bude izabran za predsednika Predsedništva SFRJ, Hamdija je bio prisiljen da se povuče. Njegovo uklanjanje sa političke scene Jugoslavije može se dovesti u vezu sa njegovim insistiranjem, kao predsednika Ustavne komisije SFRJ, na nemenjanju Ustava iz 1974. godine koje su tražili probuđeni srpski nacionalisti zahtevajući ukidanje autonomije za Vojvodinu i Kosovo, koju je garantirao ovaj Ustav. Afera Agrokomerc bila je maska za udar na Hamdiju Pozderca. Proces protiv direktora Agrokomerca Fikreta Abdića koji je obuhvatio i Hamdijinog brata Hakiju, koji je bio član Upravnog odbora preduzeća (i takođe funkcioner u saveznim institucijama), uzdrmao je celu Jugoslaviju. Prema instrukcijama iz Beograda, bosanski čelnici su tražili da Hamdija podnese ostavku, što je odbijao, tvrdeći da nije kriv. Na pauzi sednice CK SKBiH na kojoj je Pozderac odbijao da da ostavku, pozvan je u kabinet predsedavajućeg Milana Uzelca. Rahmetli Nijaz Duraković je svojevremeno kobni dijalog opisao rečima: "Kada je izašao iz njegovog kabineta, Hamdija je bio bled kao krpa i jedva je došao do govornice da bi rekao kako podnosi ostavku. Ne znam na koji je način Pozderac slomljen... Znam da je policija u to vreme prisluškivala većinu funkcionera. Uveren sam da su prisluškivali i Hamdiju. Tada sam se jedini put u životu stvarno prepao: ko stvarno vlada državom, ako se ne veruje prvom čoveku te države?!" Hakija Pozderac je neposredno pred početak rata Senadu Avdiću ispričao šta se događalo iza zidova komunističke vlasti u Sarajevu:

- Toga dana sam bio kod Hamdije u kući i dogovorili smo se da idemo da ručamo na Stojčevcu. Hamdija je rekao da će na petnaestak minuta skoknuti do Milana Uzelca. Bio je prilično veseo kada je otišao. Ali, nije se vratio ni za petnaest minuta, ni za sat, ni za dva, ni za tri. Nakon pet - šest sati vratio se sav skršen. Trebalo mu je pola sata da se sabere i ispriča šta se desilo. A desilo se to da ga je Uzelac optuživao za Agrokomercove mućke i vezu sa Fikretom. Kada bi Hamdo rekao da to nije tačno, Uzelac mu je puštao snimke razgovora. "Pa bolan, Milane, jeste li vi to mene svugde prisluškivali, i u kući, i u kabinetu u Beogradu, i u kafani?" "Jesmo", odgovorio je Uzelac, "svugde smo te prisluškivali" "I u hali?", pitao je Hamdo. "I u hali" kazao mu je Uzelac. "E pa nađi tu traku iz hale da čuješ kako pravi Krajišnik prdi", rekao je Hamdija i napustio zgradu CK." Hamdija je umro u aprilu 1988. u bolnici Koševo u Sarajevu.

- Pošto je bilo sumnji oko njegove smrti, Državna bezbednost je dopustila da jedan član familije pogleda Hamdijino telo. Hakija je predložio da to budem ja - kaže Hazim Hasko Pozderac, jedan od najužih članova porodice (Hazimov i Hamdijin otac su braća).

- Bili su prisutni ovi iz Državne bezbednosti i ja, kao predstavnik familije. Otvorili su sanduk, pogledao sam. Odmah posle sam se sreo sa Hakijom i rekao mu da je naizgled sve normalno, izuzev što je kažiprst desne ruke nekako neprirodno zgrčen - rekao je Hazim. Istorijski gledano, Krajina je predstavljala drugo lice Bosne. Smeštena na granici Turskog carstva, kod svog je stanovništva stvorila ratnički mentalitet, karaktere sa ekstremnim osećanjima i radikalnim opredeljenjima. Pad komunizma i uvođenje višestranačja 1990. otvorilo je trku za omasovljenje novoformiranih stranaka. Kao što je Broz u svoje vreme u Nuriji Pozdercu video ključ za vrata Krajine, Alija Izetbegović ga je prepoznao u Fikretu Abdiću. Nakon dugo „vaganja”, Abdić obelodanjuje ulazak u SDA na skupu u Velikoj Kladuši, na kojem se okupilo desetine, možda stotine hiljada ljudi. Nakon Gazimestana bilo je to najveće okupljanje jednog naroda uopšte. Uz binu je napravljena improvizovana bosanska kuća sa dve sobe. Izetbegović, koji je obećao da će dati „muštuluk” prvom ko ga obavesti o Abdićevom ulasku u SDA, dočekuje novog člana i pita šta želi za protivuslugu zbog toga što njegov ulazak donosi sigurnu pobedu stranci. - Fikret je rekao da mu ne treba ništa i da u SDA ulazi, jer to narod Cazinske krajine od njega traži - ispričao je jedan od prisutnih. Abdić je bio euforičan. Nazvao je u Beograd Hakiju Pozderca (koji tada živi u Užičkoj ulici na Dedinju) i rekao mu da je pristupio SDA. Pitao je da li i on želi ući u stranku. Oduševljeno je objašnjavao koliko se naroda okupilo u Kladuši i držeći telefonsku slušalicu pitao: "Čuješ li, čuješ li?" Kroz slušalicu je strujao zvuk nalik talasanju mora. Prema onom što je svojevremeno ispričala Razija Pozderac, njen muž je na Abdićeve reči reagirao iznenađujuće oštro: "Fikrete, posvađaćeš narod u Krajini. Zašto nisi osnovao građansku stranku?" "Čuješ li?" - ponavljao je Abdić. "Mi nemamo više šta da razgovaramo", odgovorio je Pozderac spuštajući slušalicu. Prekinuo je vezu, ali i svaki dalji kontakt sa dojučerašnjim prijateljem. Hakija je umro u Beogradu četiri godine kasnije. Njegov sin Meho i supruga Razija su preselili u Sarajevo. Ali, u Beogradu su ostali drugi članovi porodice. Između ostalih, Sadeta, kćerka Nurije Pozderca. Sadeta je bila direktorka najpoznatije beogradske Prve gimnazije, a njen muž Šerif Buljubašić, funkcioner u ministarstvu spoljnjih poslova SFRJ. Imali su dvoje dece: Senu i Seada. Sead je postao operski pevač, a Sena se udala za direktora naftne kompanije Jugopetrol Miška Jeremića. Dobili su sina Vuka. Vuk je pohađao Prvu beogradsku gimnaziju u kojoj mu je sadašnji predsednik Srbije Boris Tadić predavao psihologiju i gde je, kažu, pridobio sve simpatije svog tadašnjeg profesora.

Kasnije je nastavio školovanje u Engleskoj (Kembridž) i SAD - u (Harvard). Diplomirao je teoretsku fiziku na Univerzitetu u Kembridžu, a za vreme doktorskih studija iz primenjene matematike na Univerzitetu u Londonu radio je u finansijskim institucijama, među kojima je i Deutsche Bank. Kao student i mladi stručnjak, tokom Miloševićeve vladavine, bavio se organizovanjem srpskih studenata i iseljenika radi kampanja za bolje informisanje o događanjima u Srbiji. Kada je 1997. održana osnivačka skupština Organizacije srpskih studenata u inostranstvu, Jeremić je postao njen finansijski menadžer. U svojoj biografiji je tada naveo: "Do 35. godine života nameravam doktorat da naplatim u Londonu, New Yorku, Tokiju ili Hongkongu, vršeći surovo kapitalističko izrabljivanje na berzi, a posle toga ću se baviti humanitarnim radom, posmatranjem ptica i filatelijom, paralelno sa držanjem značajnog dela deonica Playboya i portfeljom ministarstva za istraživanje ruda i gubljenja vremena u Vladi Srbije". Posle demokratskih promena u Srbiji, od oktobra 2000. radio je kao savetnik ministra za telekomunikacije Jugoslavije, dakle Borisa Tadića, a potom od jula 2004. i kao njegov savetnik, kada je Tadić imenovan za predsednika Srbije. Od novinara tada najčešće pitan šta sa 29 godina, koliko ima, može savetovati Tadića, nonšalantno je odgovarao da oni razgovaraju i dogovaraju političke stavove. „Ne uspevam ga samo nagovoriti da prestane da navija za Partizan, jer nije u redu da predsednik Srbije bude "grobar", govorio je. Oženjen je Natašom Lekić, novinarkom RTS - a. Govori tečno engleski i nemački jezik. Na web stranici sa njegovim biografskim podacima piše: nacionalnost - Srbin, veroispovest - pravoslavlje.

Sto pedeset godina od rođenja velikog krajiškog age Murata Pozderca, koji je živeo u islamskoj veri i šerijatu, njegov je potomak bez prisile - izuzev one koju život nosi – postao pravoslavac i jedan među pet najznačajnijih ljudi Srbije. Čudni su putevi Gospodnji. Iliti, „Velik je Alah, gospodar svetova”, da citiramo riječi Nurije Pozderca, pre nego što će iz kanjona Sutjeske zakoračiti u onaj drugi, pravedniji i bolji svet... kakav su on i njegovi drugovi komunisti uzalud pokušali da naprave na zemlji.

(Espreso.co.rs / Vijesti.ba)