ISTINA O POREKLU JEREMIĆA: Deda Pozderac mu bio otac bošnjačke nacije, a Vuk se kandiduje za predsednika Srbije!

Nurijina kćerka Sadeta se udala za Šerifa Buljubašića koji je stajao na ulaznim vratima kuće Pozderaca koju je Tito posetio nakon skupa. Dr. Ribar koji je u kuću stigao pre ostalih, sačekao ga je ispred i upozorio: "Ovo je muslimanska kuća. Ovde se izuva."

Inteligentni Broz pravi još jedan, pokazaće se, dobar marketinški potez: zajedno sa Nurijom posećuje cazinsku džamiju. Ubrzo se održavaju veliki zborovi u Bihaću, Velikoj Kladuši i Bužimu. Muslimani masovno pristupaju partizanima. U leto 1943. Nemci pokreću veliku operaciju sa ciljem uništenja Vrhovnog štaba. U operaciju, poznatu kao Peta neprijateljska ofanziva ili Bitka na Sutjesci, uvode oko 127.000 vojnika (67.000 Nijemaca, 43.000 Italijana, 2.000 Bugara i oko 15.000 domaćih) uz podršku 170 aviona, osam artiljerijskih pukova i veliki broj tenkova, protiv glavne operativne grupe jačine oko 22.000 partizana (računajući tu i oko 4.000 teških ranjenika). Odnos snaga bio je šest na jednog, što je, po vojnim normama, dvostruko više od potrebnog za apsolutni uspeh napadača. U memoarima britanskog oficira kojeg je ofanziva zatekla u misiji među partizanima, može se pročitati da je desetog juna nemački general Luters saopštio putem radio - veze štabu nemačke divizije: "Jake neprijateljske snage sabijene su na najuži prostor između Sutjeske i Pive; pouzdano utvrđeno da se među njima nalazi Tito. Poslednja je faza borbe; došao je čas potpunog uništenja Titove vojske ... Tito i pratioci su navodno u nemačkim uniformama."

Drugi nemački izvještaj, dva dana kasnije, kaže: "Neprijateljske snage su se probile; napreduju dalje prema severu." Jedna beleška, sa strane teksta, nekog italijanskog oficira je određenija: "Izgleda da je Tito u sredini." U bici na Sutjesci, koja je promenila tok Drugog svetskog rata na Balkanu, poginulo je oko 7.500 partizana, među njima i Nurija Pozderac. Sahranio ga je njegov sin Sead, po zanimanju lekar, koji je bio uz njega. Poginuo je Sava Kovačević, Veselin Masleša je nestao, Ivana Gorana Kovačića su uhvatili četnici. Broz je ranjen. Bio je to jedinstven primer u Drugom svetskom ratu da je u toku borbenih dejstava ranjen vrhovni komandant. Nakon jednomesečnih, danonoćnih borbi, najčešće "prsa u prsa", Vrhovni štab nije uništen, što je presudilo da se ubrzo partizanski pokret razbukti širom Jugoslavije i dosegne konačnu pobedu. (Računa se da je oko 175.000 Muslimana izgubilo život u Drugom svetskom ratu. Izgubljeno je 8,1 odsto ukupnog naroda, što je posle stradanja Jevreja najveći procenat.) Partizani su osvojili Sarajevo 6. aprila 1945. Za dve - tri sedmice cela BiH bila je u njihovim rukama. “Narodna vlada” je imenovana posle 20 dana. Nešto kasnije u toj će vladi Hamdija Pozderac dobiti ključnu ulogu. Hamdija, sin Mehe i unuk Murat - age Pozderca, bio je partizan. Po završetku rata, kada ima 21 godinu, odlazi na studije u Beograd, a zatim u Moskvu. U političku orbitu lansiran je posle pada Aleksandra Rankovića, kada po Titovom odobrenju oko sebe okuplja bošnjačke i probosanske intelektualce čiji je zadatak da objasne razvoj bošnjačke nacije. Rezultat je nastanak nekoliko značajnih knjiga koje su, kao prve knjige tog tipa, doprinele razjašnjenju nacionalnog pitanja Bošnjaka pred, za njih povesni događaj, popis stanovništa, u aprilu 197., kada su po prvi put dobili mogućnost da se izjasne kao Muslimani, a ne kao Srbi, Hrvati ili neopredeljeni, kakav je do tada bio slučaj. - Zašto Muslimani nisu pre priznati kao nacija je isto kao da si me pitao zašto Kulin ban nije uveo samoupravljanje. Oni moćniji od nas nam nisu dali ime Bosanac, nama je bilo važno da nas priznaju pod bilo kojim imenom i da nas stave u Ustav. Eto vas mlađih, nastavite sa istraživanjima i dokazivanjima, moja generacija nije mogla više - zabilježio je Pozderčeve reči njegov prijatelj Alaga Dervišević. Hamdija Pozderac je od 1971. do 1974. bio predsednik Predsjedništva BiH, a od 1974. do 1978. predsednik Skupštine BiH. Bio je predavač na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, kada je i Vojislav Šešelj bio asistent na istom fakultetu.

- On mene mrzi zato što sam Musliman, rekao mi je. On mrzi naciju kojoj pripadam, on je nacionalista i to je suština - rekao je Hamdija svojim prijateljima, objašnjavajući česte Šešeljeve napade. Dok su srbijanski desničari Hamdiju označavali kao „oca bošnjačke / muslimanske nacije”, u BiH mu je zamerano da ne vodi dovoljno računa o Muslimanima. Podržao je proces protiv „muslimanskih intelektualaca” iz 1983., sa Alijom Izetbegovićem kao prvooptuženim. Interesantno je da je Hamdija označen kao fundamentalista od strane istih srpskih desničara koji su pisali peticiju da se „muslimanski intelektualci” puste iz zatvora i da je Šešelj koji ga je mrzeo „jer je Musliman” preko svoje izdavačke kuće „Srpska reč” štampao Izetbegovićevu Islamsku deklaraciju. Protagonisti poražene ideje počeli su voditi igru.