Šta Brisel sad traži od Srbije? Stižu ultimatumi, a kako bi drugačije...

Nedavno je šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević rekla da je svesna mogućnosti novih zatezanja na osnovu bilateralnih tema. „Na početku procesa smo napravili pregled potencijalnih bilateralnih pitanja sa svim državama, ne samo sa susednim, i o tome se veoma vodi računa“, rekla ona.

Čini se ipak da u ovoj fazi neće biti daljih zatezanja ni blokada. Jer stav Evropske komisije o rumunskom zahtevu je da je akcioni plan Srbije o zaštiti manjina dovoljan, da ne treba tražiti više jer su ispunjeni standardi Okvirnog sporazuma za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope. Taj dokument je donet 1995. a Srbija ga je potpisala 2001. godine. Na primedbe da strogo treba kontrolisati tempo kojim Beograd ispunjava ono što je zacrtano u akcionom planu za poglavlja 23 i 24, u Evropskoj komisiji ponavljaju da je „kvalitet važniji od brzine“. Iz dokumenta u koji naša redakcija ima uvid proizilazi da je posebno predstavnik Finske naglasio značaj nezavisnog pravosuđa, primerenog trajanja procesa, poboljšanja obrazovanja sudija i tužilaca, sprovođenje akcionog plana za borbu protiv korupcije i poboljšanja zakona o zaštiti podataka. Helsinki nije tražio da se u zajedničku pregovaračku poziciju sada uvode novi elementi, ali je jasno da će tokom pregovora insistirati na pobrojanim temama. (Espreso.co.rs/ Dojče vele)