Šta Brisel sad traži od Srbije? Stižu ultimatumi, a kako bi drugačije...

To ne važi za već otvorena poglavlja 35 (upravo odnosi sa Kosovom), 32 (finansijska kontrola) kao ni 23 i 24 (pravosuđe, sloboda, bezbednost, ljudska prava) koja bi trebalo da budu otvorena uskoro. Međutim, otvaranje ostalih poglavlja će Nemačka podržati tek „u svetlu napretka u zatvaranju preostalih rupa u primeni Sporazuma o normalizaciji iz aprila 2013“. Berlin zahteva da Beograd i Priština nastave tehnički dijalog, ali i razgovore visokih političkih predstavnika čim se formira srpska vlada. To proizilazi iz jednog poverljivog dokumenta nemačkog Ministarstva spoljnih poslova u koji DW ima uvid.

Berlin insistira i da se evropska pregovaračka pozicija proširi tako da se pomenu i „zabrinjavajući“ glasovi tokom srpske predizborne kampanje. Prema stavu nemačkih diplomata, prečesto su u prvi plan tokom debate isticani „nacionalni interesi Srbije na Kosovu i u Republici Srpskoj“ umesto „ambicija za pristup EU“. U dokumentu se ne navodi pobliže na čije se izjave misli. Komšije pitaju za manjine U radnoj grupi zaduženoj za proširenje sede predstavnici Evropske komisije i svih članica. Iz protokola se vidi da hrvatski predstavnik nije više imao posebnih primedbi, ali zato su predstavnici Mađarske, Rumunije i Bugarske naglasili značaj monitoringa i zatražili da Brisel proverava da li će se Srbija držati zadatih rokova za ispunjavanje akcionog plana. Stav Rumunije je da Brisel od Srbije jasnije treba da traži bolje omogućavanje božijih službi na jeziku manjina.