Morala sam da varam studente da bih zaradila platu! Svedočenje Beograđanke o šemi jednog BG univerziteta!

Taman kad sam htela da pitam za uslove, rektor krenu put vrata da nas isprati i kao sutra se čujemo, ujutro u pola 10 treba da sam na fakultetu.

Pola 10 sati je, ja sam u kancelarijama univerziteta, spremna za rad. Zove rektor sekretaricu i kaže da napravim Pr plan i da se posle čujemo.

Napravila ja pr plan, sedela 3, 4 sata i kada je drugi put zvao, rekoh sekretarici da mu kaže da hoću da ga porazgovaram sa njim. Red je da pitam i o svojim uslovima, pomislih, a pošto mi nije dao priliku da, kao i na svim normalnim razgovorima za posao to pomenem na prvom, ili eventualno drugom razgovoru, moram sada.

- Profesore, napravila sam plan. Zanima me da li imam neki budžet za njegovu realizaciju, i koja je moja mesečna plata? - pitah konačno.

- 200 evra po studentu. Znaš, školarina kod nas je 1.200 evra, a ti slobodno reci studentima da je 1.400 i 200 stavi u džep.

Muk...

- Kako mislite kažem im 1.400 je, a ustvari je 1.200 evra? Pa to se ne zove čak ni procenat, nego prevara! - rekoh kao iz topa. A mesečna plata je? - upitah ja!

- Paaaa, nema mesečne plate. Znaš, mnogo sam se istrošio za akreditacije. Ne mogu tebe da lažem, ti si moja - reče "pošteni" čikica. I taman kada sam htela da mu spustim slušalicu, čuh "gomilu mudrosti" sa druge strane.

- Znaš, direktni marketing je najbolji za ovu situaciju. Predlažem ti da "uhvatiš potez" od Slavije do Terazija, ima puno prodavnica, u svaku uđeš i dalje je na tebi, ima puno prodavačica koje hoće da studiraju kao bi napredovale na poslu.

Pozdravih se sa XY "univerzitetom" i XYZ "rektorom"!

Dobrodošli u Srbistan!

(Espreso.co.rs)