Morala sam da varam studente da bih zaradila platu! Svedočenje Beograđanke o šemi jednog BG univerziteta!

- Ti si opasan kvalitet, vidi ti se - reče čikica, iako nije progovorio sa mnom ni pet rečenica. Osmehnuh se, red je, čovek me toliko nahvalio.

Opet monolog, ovaj put o onima koji dolaze da upišu fakultet kod XYZ gospodina.

- Znaš li ti da se zna, ko hoće sigurno da završi fakultet, ide XYZ, a znaš zašto? - upita. Slegnuh ramenima, "nemam pojma", rekoh.

- Pa zato što znaju da će ga sigurno završiti.

- Hm, mislim se, pa i nije ti to baš dobra reklama, al' pošto sam odlučila da ćutim i govorim samo kad me pitaju nešto o sebi da ispričam, prećutah i sada.

Posle skoro sat vremena razgovora, doduše uglavnom monologa, mada sam posle saznala da dijalog sa gospodinom ne postoji, on nas isprati do lifta, meni dade vizit kartu, i reče da se u utorak javim nekoj ženi u drugoj zgradi Univerziteta, i da sa njom popričam o poslu.

To i uradih, doduše, ne u utorak jer je bila zauzeta pa nije mogla da me primi, već u četvrtak. Žena koja me je primila i obavila sa mnom drugi razgovor bila je mnogo fina, i sa njom je, za razliku od gospodina dijalog bio moguć. Popričale smo o mom pređašnjem iskustvu, šta bih mogla da radim na Univerzitetu, i nakon toga složismo se da bi PR sektor bio idealno rešenje. Ona reče kako sam se gospodinu mnogo svidela, kako je tri puta zvao da vidi da li me je primila i obavila sa mnom razgovor, i kako bi bilo idealno da sledeći razgovor bude sa dekanom jednog od mnogobrojnih fakulteta, jer bih sa njom i sarađivala. Zapisa moj broj i reče da će me pozvati kada se dogovori sa rektorom. Pozdravismo se ljubazno i ja odoh.

Nakon dva dana poziv sa "XY univerziteta". Ljubazan glas sa druge strane reče "Da li možete sutra u 10 časova da budete kod rektora u kabinetu, hoće da vas vidi?". "Naravno", rekoh i ujutro se nacrtah u kancelariji.

Opet ista procedura, profesor nas uvodi u kancelariju, samo nas sada ima šestoro unutra. Rektor drži neke papire, podeli ih meni i jednoj devojci i reče da smo nas dve sa još dve devojke tim, i da ćemo raditi zajedno.

Gledam u papir, nije mi baš sve najjasnije, ali rekoh ajde da sačekam da vidim šta će da kaže još. Mi ćemo raditi u timu, otvoren je novi fakultet, treba da se upisuju studenti (kojih nema) i mi treba da osmislimo plan. Sutra je prvi radni dan.