Morala sam da varam studente da bih zaradila platu! Svedočenje Beograđanke o šemi jednog BG univerziteta!

Subota. 11 sati, ja već 15 minuta u prostorijama "XY univerziteta", za koji sam doduše tek čula kada sam aplicirala za posao, ali sudeći po imenu, rekoh sebi, ovo mora da je nešto ozbiljno.

Pored mene neka gospođa i jedan dečko, takođe došli na razgovor. Ona aplicirala za šefa kabineta rektora, a on za asistenta na nekom predmetu.

- Za šta li sam ja aplicirala, vrzma mi se po glavi?! Nisam neodgovorna, samo sam poslala CV na mnogo mesta pa ne mogu baš svake pozicije da se setim. Sećam se konkursa, ali pošto nisam mogla da ga nađem u arhivi, pretpostavljam da je bio u pitanju neki "marketing".

U kancelariji u kojoj sedimo prilično je vesela atmosfera. Sekretarica se smeje, priča preko telefona, u jednom trenutku odmiče slušalicu i pita mene za šta sam aplicirala. "Leeeele, šta sad da joj kažem?", razmišljam u sebi, i kao iz topa rekoh, "za marketing". Ona se nasmeja i reče nekome za marketing.

Odjednom se u prostoriji pojavi jedan čovek, i reče nam da idemo sa njim do rektora na razgovor. "Hm, rektor nas lično zove...ovo mora da je nešto mnogo ozbiljno", razmišljam u sebi. Ulazimo u kancelariju, pozdravlja nas stariji sedi čikica, naizgled pristojan.

- Prof.dr XYZ, rektor "XY univerziteta". Drago mi je - reče. Predstavih se ljubazno i sedoh. Kreće monolog...i traje, i traje, i traje...već gubim koncentraciju, kad u jednom trenutku dođe i do mene, tj. do mog imena i porekla.

- Znaš li ti da su one najveće zavodnice, kome se jednom uvuku u život, više ne izlaze. Vidi kakva je, opasnica - reče rektor gospođi koja mu pomaže pri odabiru kandidata za posao.

Ona se samo osmehnu, reče da me je planirala za poziciju "rad sa studentima, upis i Pr". On vrti glavom, razmišlja i opet kreće monolog. Ovaj put o Crnogorcima, crnogorskom lobiju, kako se svi oni drže zajedno, pomažu, svi su uspešni, svi su pametni, svi su prosto NAJBOLJI. Ćutim, i iako sam iz tih krajeva, i možda bi se od mene očekivalo da kažem kako sam i ja najbolja (da mi je "self – marketing" jača strana verovatno bih i bila najbolja u svemu), mislim se, bolje mi je da ćutim, ionako mi uvek zvocaju da mi je jezik brži od pameti. E, nećeš, mislim se, ono što sam makar do 30. rođendana naučila je samokontrola.