Morala sam da varam studente da bih zaradila platu! Svedočenje Beograđanke o šemi jednog BG univerziteta!

Dan, kao i svaki drugi. Plate nema na vidiku, samo neka pusta obećanja, biće u petak sigurno, pa kad dođe petak, u ponedeljak je sto posto. Dođe ponedeljak, plate naravno nema, i tako sve u krug.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Dosadilo meni čekanje, pa reših da se bacim u potragu za novim poslom. Aplicirala na desetine konkursa objavljenih preko čuvenog nam sajta za traženje poslova. Prošlo petnaestak dana, plate i dalje nema, ali je zato zazvonio telefon.

- Dobar dan, ovde ta i ta. Da li sam dobila tu i tu? - čujem glas sa druge strane žice.

- Ja sam, izvolite - promrmljah onako bunovno, razmišljajući koji sve račun nisam platila, i šta ću sve da uradim, kada konačno dobijem zaostale plate.

Vrati me u ovu "lepšu" realnost ljubazni glas gospođe, koja reče: "Izvinite, vi ste konkurisali za posao na "XY univerzitetu?"

Prisećajući se gde sam sve slala CV, rekoh "jesam".

- Da li možete da dođete u subotu u 11 časova u prostorije našeg Univerziteta, ušli ste u uži krug?

- Mogu - odgovorih kao iz topa. Dok sam prekidala vezu, tek postadoh svesna da sam upravo pozvana na razgovor za posao.