BILA SAM NA SASTANKU ANONIMNIH ALKOHOLIČARA: Hteo sam da ubijem naj druga, popio sam ceo stan! I to nije sve što sam čula (FOTO)

- Tada sam shvatio da više ne mogu. Shvatio sam koliki sam bol naneo svojoj okolini. Sebi. Umalo nisam ubio najboljeg druga. Ali, mi smo ovde porodica. Jednaki smo. Potreban je želja. Velika želja.

"Dok sam bio u tom paklu upoznao sam devojku. Svidela mi se. Ipak sam mislio da od toga nema nišat. Ko će mene takvog, raspadnutog. Odlučio sam da joj ispričam sve. Potapšala me je po ramenu i rekla "opušteno, i ja imam neke probleme". Danas mi je ta devojka žena.

Posle Pavla, obraća nam se Bojan. Nov je. Trezan je kaže četiri dana. Priznaje nervozu, ali trudi se. Želi da uspe.

- Vidim da nisam jedini. Slušam njega sada i pronalazim se. Nema osuđivanja, to je bitno. Mogu otvoreno da pričam o svom problemu. Pijem već 12 godina. I narkoman sam. Droga mi je umanjila crne rupe od pića. Ne želim sebi da dozvolim da ponovo majku druga sa kojim sa odrastao nazovem "raspalom kurvetinom".

Nervozan je, ali priča... Kao da želi da izbaci sve iz sebe. I sam kaže da život koji živi predstavlja jednu veliku laž.

"Nesiguran sam u sebe. Vidim kako me ljudi gledaju. Prijatelji."

- Probao sam u Drajzerovoj, ali ne volim autoritet. Nisam želeo izolaciju. Jednostavno nisam mogao da stanem. Nailazio sam na nerazumevanje. Po njima jedino rešenje da budem zaključan 48 dana, u potpunoj izolaciji, a to nisam hteo. Sada mi se ovde čini, iako sam kratko tu, da možda ima nade - priča Bojan.

Priče se nižu jedna za drugom. Ovi ljudi se bore. Bore sami sa sobom. Najvažnija bitka. Rečenica koja ih motiviše je " Samo ovaj dan". A sutra... Sutra je novi i nova borba.

Ovde mogu svi da dođu. Ne morate da kažete svoje ime, prezime, ništa. Bitno je samo jedno - želja da se prestane sa piće i da se pomogne samom sebi.

Bane, stariji gospodin, profesor u školi, trezan je već 7 godina. Anonimnim alkoholičarima se pridružio u 52. godini.

- Imao sam žestok problem. Znam da je samo jedna čašica dovoljna da se opet vratim na staro. Prošao sam sve faze, od euforije do potrebe. Došao sam do stadijuma da u mojim godinama pijem čokančiće na ulici. Mislio sam da mi se to nikada neće desiti. Dotakao sam dno, ali sam uspeo da se vratim. Najbolja stvar u životu mi se desila kada sam sam shvatio da mi treba pomoć.

" Veliki je uspeh proći pored prodavnice i ne kupiti piće":

Sastanak se bliži kraju. Članovi izgovaraju molitvu kojom se zahvaljuju na još jednom uspešnom danu bez alkohola. U ovom udruženju nema prekih pogleda, nema ustezanja. Svi su jednaki i željni u jednom - da ostanu trezni i pomognu drugima da osete to stanje.

Ovih sat vremena sa grupom ljudi koji su uspeli da se izbore sa sobom i najvećim problemom zbog kojeg su dotakli dno, predstavljalo je razmenjivanje iskustva, snage i napora da izdrže kako oni kažu "Samo ovaj dan".

Dirnula me je njihova priča, a još više njihova snaga u borbi sa alkoholom u kojoj složni pobeđuju.

(M.B.)