BILA SAM NA SASTANKU ANONIMNIH ALKOHOLIČARA: Hteo sam da ubijem naj druga, popio sam ceo stan! I to nije sve što sam čula (FOTO)

Sreda. Zakazala sam sastanak. I ne, nije u pitanju ljubavni dejt. U ulici Cara Lazara, svakog ponedelljka, petka i srede u maloj prostoriji održavaju se sastanci ljudi koji se bore sa opasnim porokom. Alkoholom.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Udruženje Anonimnih alkoholičara prima sve one kojima je potrebna pomoć i koji žele da pomognu. Postoji samo jedan uslov za članstvo u grupi - želja da se prestane sa pićem.

Došao je taj trenutak. Sastanak počinje u pola šest. Stižemo ranije, a ispred nas dočekuje Dragan, gospodin sa kojim sam dogovorila sastanak. Sprovodi nas u malu prostoriju, veselih boja. Jedini nameštaj je stočić i stolice poređane uza zid, a na svakoj od njih lista sa programom. Tu je i "12 koraka AA". Čitam stavke jednu po jednu i ne verujem. Prva je već šok.

"Priznali smo da smo nemoćni pred alkoholom i da više ne možemo da upravljamo svojim životima". Nije ovo ni malo naivno, pomislih u sebi. Iskreno, došla sam vođena mišlju da sastanak liči na one iz filmova.

Na moje iznenađenje tako je i bilo. Mada, nije bilo onih žetona sa brojem treznim meseci, ali dobro.. Sve ostalo, kao na filmu...

Dragan nas je odmah upozorio da je moguće da se neće svi pojaviti, ali i da u toku trajanja sastanka nema priče i pitanja dok svi ne završe svoje izlaganje.

"Znate, ipak ste vi novinari, a nekim ljudima jednostavno nije prijatno da preživljavaju svoju priču iznova sa nepoznatim ljudima".

Klimam glavom u znak odobravanja. Ima logike to što je rekao. Verovatno ni ja ne bih želela da pred novinarima iznosim svoj "prljav veš".

Članovi su lagano stigli i sastanak je počeo.

Najpre kreće mladi momak Pavle. Prijatnog izgleda i vedrog duha. Neprestano mi se u glavi mota da je nemoguće da je takav dečko alkoholičar. Nikad ne bih rekla!

"Zovem se Pavle i ja sam alkoholičar i narkoman", obratio se svima u prostoriji i dobio odgovor:

"Zdravo Pavle".

Pognute glave počinje da deli svoje iskustvo sa nama.

- Nisam zavistan samo od kocke i heroina. Sve ostale supstance sam uspeo da upotrebim. Imao sam divno detinjstvo. U osnovnoj sam bio vukovac, u srednoj isto odličan đak. Upisujem ekonomski fakultet. Već u trećoj kreće popuštanje. Tri desetke na početku i više nisam hteo. Nisam hteo tako da živim. Pre toga sam imao kontakt sa alkoholom, kao i svi klinci. Sa drogom ne. Jedno pet godina sam tako, "odlično" živeo. Šmrkao i šmrkao. Dok nije došao trenutak da ne mogu bez svega toga. Ustanem ujutru i prvo navrnem flašu i cepam linije. Moji su na računu imali novac od kojeg je trebalo da mi kupe stan, a ja sam imao ovlašćenje. Deo po deo, 22.000 evra je nestalo. Sve je to bila odlična žurka, dok nije prešla u horor. Kad hoću da stanem, ne mogu. Na kraju sam se budio sa flašom.

"Jako sam agresivan kad pijem. Napadao sam policiju, trčao go po Slaviji. Jednostavno nije bilo nazad. Ako stanem, mnogo mi je loše. Zato sam nastavljao, iznova i iznova".

Pavle tako otvoreno priča o svemu. Gledam ga sa nevericom. Ali razmišljam, koliko je hrabar.. Treba imati snage izneti sve to. Ostali članovi ne skidaju pogled sa njega, kao ni mi. Nastavlja, govoreći o svom životu kao velikoj laži.

- Počinju manije. Ili sam depresivan ili besan, tužan. Gubim kilažu, nestajem... nisam bio sposoban ni za šta normalno. Pio sam i drogirao se dok se ne osvestim. Roditelji su me u jednom trenutku uhvatili sa drogom u kolima. Za njih šok. Testiraju me i od 5 droga - ja sam pozitivan na četiri. Tada i roditeljima kreće pakao. Hoće da mi pomognu, ali jednostavno ne mogu. Ni ja nisam želeo da mi bude bolje. Izgubio sam mnogo prijatelja, odbacio mnogo strava devojaka, jer mi je u glavi bilo samo jedno. Dok nije nešto kvrcnulo...

"Sećam se tog 11.12.2014. godine. Posle orgija u Takovskoj, šetam da se oterznim, naravno, progutao sam tabletu da bih se spustio sa kokaina, jer tri dana nisam spavao. Prilazim semaforu, grlim ga i počinjem da plačem. Shvatio sam da ću ako krenem da prelazim most u tom trenutku da se ubijem!