Otkrivamo kako su nastajala srpska prezimena! Saznajte poreklo vašeg!

Zanimljivo je i korišćenje nadimaka, koje svako u Srbiji dobije od malih nogu, pa nekad i zameni ime, te osobu uglavnom svi znaju po njemu, a ne po imenu. Takođe, ljudi su oduvek živeli u zajednicama koje su imale svoja imena. Često se dešavalo da kad neko pređe u drugu zajednicu, u njoj dobije kao nadimak ime zajednice iz koje je došao. Tako se iz nadimka razvilo prezime kao dodatak imenu.

Većina porodica u Srbiji nosi prezime po nekom od svojih predaka iz XIX veka. Uzrok ovoj pojavi leži u činjenici da su se prezimena u Srbiji do druge polovine XIX veka menjala iz generacije u generaciju, tako da je većina stanovništva nosila prezime po imenu oca. Tako se dešavalo da u jednoj kući tri različite generacije imaju tri različita prezimena. U to vreme, stara, rodovska prezimena bila su mahom u manjini. Godine 1851. knez Aleksandar Karađorđević je doneo ukaz o nepromenljivosti prezimena, čime je u većoj meri zaustavljen proces menjanja istih.

Prisetimo se nekih naših velikana iz istorije, koji su promenili prezimena:

Knjaz Miloš Obrenović rođen je kao Miloš Teodorović, a 1810. god. uzeo je prezime po imenu svog dede Obrena.

Naslednici velikog Karađorđa Petrovića danas se prezivaju Karađorđević.

U daljoj prošlosti, Nemanjići su lozu nazvali po velikom županu Stefanu Nemanji.

Dalja loza Lazarevića nastala je od kneza Lazara Hrebeljanovića.

(Espreso.co.rs/ opanak.rs)