Otkrivamo kako su nastajala srpska prezimena! Saznajte poreklo vašeg!

Prezime ili porodično ime, rođenjem nasleđujemo od predaka. Uz ime koje nam daju na rođenju i koje predstavlja našu ličnost i nas same, prezime označava poreklo, korene i tradiciju.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Prezime je nastalo u drugoj polovini XIV veka. Srpska prezimena su uglavnom nastajala tako što se nastavak -ić, -ev ili -ov dodavao imenu oca, majke, dede ili nekoj drugoj osnovi.

Ubili su mu majku kad je bio mali, a sad se vratio u Srbiju: Ovo je priča o medi Uspavanku!

Kod Srba su najčešće prezimena nastalaja na osnovu imena očeva, ali je dosta i onih koja su vezana za zanimanja, lične osobine, nadimke, mesto porekla… Mnogi su, pri doseljavanju u nove srezove (opštine), morali da menjaju vlastito prezime i uzmu ono koje im sreski načelnik dodeli.

Korišćenje prezimena ustalilo se u srpskom narodu tek u XVIII veku, a do tada je prošlo kroz nekoliko faza. Pre nastanka prezimena bio je rasprostranjen običaj da se uz ime dodaje naziv plemena iz kojeg se potiče. Zatim su korišćeni tzv. patronimi, izvedeni iz imena očeva – od Ivana su nastali Ivanovići, od Marka Markovići, od Petra Petrovići itd.

Načini na koji su nastajala su razni, a evo nekih od njih:

1. po ocu (najčešće) – Branković, Nenadović, Vukašinović

2. po plemenu – Bodrić, Drobnjak, Vasojević

3. po zvanju – Kapetanović, Popović, Vojvodić

4. po zanimanju – Čobanović, Kovačević, Zlatarević

5. po nadimku – Kurjaković, Surla, Zatezalo

6. po osobinama – Glavonjić, Lepojević, Mudrinić

7. po mestu porekla – Dobrnjac, Glamočanin, Lučanin