Ovim pismom je Vuk Drašković zapušio usta Dobrici Ćosiću pre 25 godina!

Čovek koji je napisao "Vreme smrti" ne sme, nikada, smrt da propoveda. Kako ste se osećali 28. jula uveče, u nedelju? Srpska televizija je, koristeći Vaše reči u "Politici", psovala mirovni miting u Sarajevu! "Kako divno reče veliki pisac..." Tako se, atakujući na mir i razum, zaklanjaju iza Vas naši bojovnici smrti, a sumnjam da su ijednu Vašu knjigu pročitali ili da su je razumeli.

Nikada se srpskom narodu nisu obraćali i u njegovo ime govorili plići mozgovi. U jednoj rečenici kažu da su Hrvati i Slovenci umobolni zato što JNA proglašavaju za okupatorsku vojsku! Pa, ako je srpska, onda je, zbilja, ona za Hrvate i Slovence okupatorska. Ako nije srpska, a nije, u čijem interesu ti plitkoumci podstiču vojnike koji nisu Srbi da beže iz zajedničke armije? Danas se zaklinju da su za Jugoslaviju, a već sutradan licitiraju koga će sve i kako da otpuste iz Jugoslavije. Pre podne su za sporazum sa Muslimanima, a posle podne ih guraju Hrvatima.

S kim ste, Dobrice, i gde ste to zalutali?

U kratkom ljudskom veku dovoljno je jednom biti komunista i jednom se naći naspram svog naroda, slobode i demokratije. Dovoljan je, sasvim, boravak na Brionima i na "Galebu". Šta će Vam, posle svega, čamac iz Požarevca?

Vlast Vam, kao ni meni, nije potrebna. A slava? O tome će odlučivati čitaoci naših knjiga, ali tek kada umremo. Naš život je samo građa za nepristrasne, buduće sudije.

Nećete, Dobrice, imati moć da određujete te sudije i da utičete na presudu. Život razmazi neke ljude, steknu određene navike i zaborave da sve prolazi.

Mogu se složiti sa Vama u tome da "volji i mašti mladog sveta" prepustimo Srbiju. Ali, priznaćete, to niste izgovorili iskreno ili, pak, ne poznajete "volju i maštu" naše omladine.

Ne otkucava bilo srpske mladosti ni u salonima, ni u sklerotičnoj Akademiji nauka, ni na Dedinju. To srce tuče pred fakultetima, pred uredima za nezaposlene, u gimnazijama, u kasarnama, u čekaonicama zapadnih ambasada gde se čeka bekstvo iz ovakve Srbije.

Režim je, Dobrice, 9. marta ubio nadu srpske mladosti. Toga dana je ova zemlja, sve dok ne odu martovski dželati, ostala bez svoje budućnosti. Pod okriljem režiranog rata, vlast u pustinju pretvara sve oaze demokratije nikle iz martovske pobune. Uspešno, čak veoma uspešno, za sada. Noć pada na Srbiju, a stid i očaj rastržu je iznutra. Iz tog poniženja mora da grune prkos i udari grom.

Omladina neće rat, jer hoće kompjutere, i hoće posao, i stan hoće, i da živi pristojno i slobodno. Neće rat i zbog toga što za ciljeve i po komandi devetomartovskih ubica ne želi da pogine. Neće rat, jer razmišlja i oseća sasvim drukčije nego srpski predsednik. "Ne znamo da radimo, ali zato umemo da se tučemo", kaže on. Budalaština, svinjarija!