Ovim pismom je Vuk Drašković zapušio usta Dobrici Ćosiću pre 25 godina!

Opirući se slomu komunizma i nastojeći da njegov, a time i svoj kraj što je moguće više odgodi, vlast u Srbiji baca udicu: prvo nacija, pa demokratija! Najpreči su, govore oni, nacionalni interesi, nacionalno ujedinjenje, izgradnja nacionalne kuće koja nam je od 1945. oburvavana i rušena. Tek potom, slediće pospremanje u samoj kući.

Veliki deo našeg naroda i naše inteligencije, na svu žalost, zagriza taj mamac obmane i nesreće. Samo retki opominju da ne mogu rušioci srpstva da budu njegovi obnovitelji, i da je, naprotiv, odlazak komunista i povratak demokratije preduslov da bismo, kako valja, rešili i srpsko nacionalno pitanje.

Usamljenike koji govore da faraon ne izbavlja iz ropstva faraonskog niko nije čuo. Jednom rečenicom ("Niko ne sme da vas bije!") opijena nacija bogotvori svog mesiju i vožda. Detinjaste duše, čedna i lakoverna, Srbija mu se bacila pod noge a on je Srbiju uzjahao. Tada, eto baš tada i baš tako, počelo je naše propadanje.

Nacija, pa demokratija! Tim bičem šiba se evropsko usmerenje i napredna misao. Svuda se zameće kavga i otvaraju svi frontovi, istovremeno. Požar se nigde ne gasi, samo se umnožavaju vatre i sukobi. Propagandna mašina srpskih komunista, a Televizija Beograd i novinska kuća "Politika" naročito, postaju fabrike mržnje koje će teško uzdrmati biće naše nacije. Nikada u istoriji naš nacionalizam nije bio tako prizeman i opskuran, sav u mulju kiča i potonjeg neukusa. Prostakluk i mržnja postaju stubovi patriotizma, a glupost jedinica pameti. Najgori izbijaju na čelo kolone, a najbolji se žigošu za "izdajnike vere i nacije". Kao narodni spasitelji promovišu se neuračunljivi, poluinteligentni, koji se hvališu pokoljima ili propovedaju da je srpsko sve od Ankare do Beča i od Tirane do Sent Andreje i Temišvara.

Takav nacionalizam srpskih komunista, boljševički i po formi i po sadržaju, došao je, kao poručen, sličnoj prostoti i jadu u Hrvatskoj, Raškoj, Sloveniji, Bosni, Makedoniji. Mrak je odgovarao mraku, talog talogu, i savršeno je proradio zakon spojenih sudova jugo-ludila.

Pred svetom je, u ovom tužnom nadmetanju, poražena gotovo samo Srbija. Zašto? Zbog toga, Dobrice, što je poslednja pristala na višestranačke izbore i što je na biralištima komunistička vlast onako trijumfalno pobedila. Proglašeni smo za poslednji boljševički bunker Evrope i za izvor svih nesloboda i zala u današnjoj Jugoslaviji.

Nedavno, na jednoj književnoj tribini, surovo ste, dragi Dobrice, optuženi kao onaj koji je "sa obe ruke gurnuo Srbiju u boljševizam". Davne 1944. godine toliku moć Vi niste imali. Moć da pružite danas makar jednu ruku Srbiji i povučete je iz ponora Vi, međutim, imate. Na žalost, ne samo što tu ruku ne pružate, nego sav svoj književnički ugled i kapital pobunjenika protiv titoboljševizma i borca za nacionalna prava našeg naroda ulažete u očuvanje postojećeg režima koji uspešno proizvodi samo bedu, smrt i međunarodnu izolaciju. Zašto, pobogu?