Ovim pismom je Vuk Drašković zapušio usta Dobrici Ćosiću pre 25 godina!

Pamtite, svakako, i to da su 1987. u Srbiji bili snažni zahtevi za višestranačkim izborima. Znate, naravno, i šta je sve režim preduzeo da do takvih izbora ne dođe. Zamislite, međutim, šta bi se desilo da je Srbija tada postala republika višestranačke demokratije. Zadobili bismo svu naklonost Evrope i sveta, a ovde, u Jugoslaviji, svi bi krenuli ne protiv Srbije već za Srbijom!

To je, dragi Dobrice, bila istorijska šansa da mirno i mudro, podržani od demokratske javnosti i u svetu i kod kuće, rešimo i srpsko nacionalno pitanje.

Umesto da krene tim smerom, vlast čoveka koji je, kako Vi kažete, "od svih srpskih političara u poslednjih pet decenija najviše uradio za srpski narod", izmetnula se u žandarma svake višestranačke i nekomunističke ideje u celoj Jugoslaviji.

Od prestonice slobode i nade, Beograd se pretvorio u metropolu odbrane jednog bivšeg sveta i propale vere.

Vi, Dobrice, govorite o "slovenačkoj divljoj mržnji prema srpskom narodu". Ali, zapitajmo se, kako se desilo da nas tako strašno zamrznu oni koji nas nikad nisu mrzeli? Do 1914. u tom narodu pod Alpima nije bilo imena kao što su: Bogdan, Lazar, Miloš, Uroš, Nemanja... Slovenci su usvajali najsrpskija imena iz ljubavi i zahvalnosti prema Srbima i Srbiji. Oni 1941. nisu izdali. Sa istim žarom, kao i mi, branili su Jugoslaviju.

Od 1941. do 1945. nijedna srpska glava nije pala pod Triglavom... Neću da dužim. O ovome smo, sećate se, nas dvojica često razgovarali. I šta se dešava? Braneći i titoizam i boljševizam, iako je od njih najviše postradala Srbija, ovdašnji režim, dozvolićete da ga nazovem maloumnim, ustremio se, posle Brozovog odlaska, na Sloveniju. Svaka antititoistička i antikomunistička ideja iz Ljubljane ovde je na nož dočekivana.

Zvanična Srbija psuje i pljuje mlade Slovence koji odbijaju da nose štafetu i tu palicu, na trgu u Ljubljani, iz poruge, izlažu u obliku presečenog penisa. Histerija drma Srbiju kad mladi Slovenci pronalaze i telesne sličnosti između Broza i Hitlera, kad piše "Mladina" da se JNA ponaša rasipnički i da vojnici argatuju na izgradnji zamka admirala, kao da su njegovi lični kmetovi...

Ljudi kratke pameti u Ljubljani uzvraćaju tako što počinju pomagati albanske teroriste na Kosovu i Metohiji. Čine to namerno, znaju da će povrediti očni živac Srbije. Ovdašnja vlast odgovara bojkotom slovenačke robe. Mržnja narasta kao lavina. Pucaju sve spone između dva naroda. Vi, Dobrice, nastojite tih dana da spasete neke mostove.

Odlazite u Ljubljanu kod tamošnjih pisaca i njih dovodite u Beograd. Uzalud. Čaša žuči je prepunjena onog trenutka kada se titoizma odriču i slovenački komunisti, kada proklamuju višestranački sistem i miniraju Trinaesti kongres jugoslovenske kompartije. Prvi čovek srpskog komunizma taj "zločin" nije mogao da oprosti i doneo je odluku o progonu Slovenije iz Jugoslavije! Taj čovek, odnosno njegov primitivni i srpskoj tradiciji neprimereni propagandni rat protiv jednog malog naroda, uveliko je zaslužan za ovaj vulkan čemera i zla koji se srušio na našu vojsku pod Triglavom u junu i julu ove godine.