Vlaška magija na delu! Išla sam kod Vlajne da mi pomogne, moj život je upropašćen!

Objasnila mi je kako ću zbog toga postajati sve lepša godinama, sve zgodnija i zavodljivija. Kako će moje "hormone muškarci namirisati na kilometar", kako ću moći da imam svakoga koga poželim ili uperim prstom. Kako ću imati sreće u svemu, osim... Nikada neću moći da volim, a kad budem zavolela, taj će iz nekih sumanutih razloga nestati iz mog života (jer Sotona me ne da), kako dece imati neću i kako se svaka kletva od mene odbija, ali sve ima svoju cenu. Donosiću nesreću ljudima oko sebe, nenamerno će ljudi patiti, a ja ću umreti sama!

Pretrnula sam od ovih reči i pitala šta da radim, ja to ne želim! U sebi sam znala da se sve to već dešava, ali nisam znala zašto.

- Idi krsti se, znam da nisi krštena jer te đavo ne bi uzeo, i to se krsti tačno na svoj rođendan! - završila je baba sa mnom i pri odlasku dobacila:

- I mene će uzeti posle ovog susreta, nisam smela ništa da ti kažem, on te neće pustiti lako...

Vratila sam se u Beograd, skoro pa zaboraviviši ovaj susret i reči i nikome nisam ni ispričala ovo jer znate i sami kako bi se u Beogradu na to gledalo. Posetila me je kuma koja me inače poslednjih 5 godina proganjala da me krsti i rekla:

- E smučila si mi se, neozbiljna si, zakazala sam ti krštenje...za tvoj rođendan!

Odjednom sam se setila svega. I babe. I razgovora. I moje kletve. Na tren sam pomislila kako svemu dolazi kraj.U pozitivnom smislu.

Prošli smo kroz krštenje, a onda je nestala kosica koja je stavljena u vosak i čuva se kao amajlija,a sveća koju sam trebalo da zapalim u crkvi nakon krštenja kako bih zaokružila ritual - nestala je! Nikada je nisam pronašla, a znam gde se u kući nalazila.

Vikendicu sam odmah posle prodala i retko kad sam zalazila u te krajeve. Prošlo je tačno 16 godina od mog susreta sa babom. Saznala sam da je umrla 6 meseci nakon susreta sa mnom. Ja imam 36 godina, izgledam mlađe, nemam muža, nemam dečka, ali mogu da imam koga hoću, samo što ne želim.Želim da volim. Dece nemam i ako sam bila u braku neko vreme. Svakog sam ostavila, osim 1! Jednog koga sam zavolela i samo jednog koga nisam mogla da imam.

Ne morate da verujete ni u šta, niti je ovaj tekst napisan da vas ubedi u svašta. Ne znam čak ni da li JA verujem ili su se samo događaji u mom životu složili tako. Istina ili ne, ljudi u ovom kraju ozbiljno "bacaju" kletve na druge, veruju, a to je ono što je zastrašujuće. U stanju su da gledaju sa zadovoljnim osmehom dok nekome život propada, da se slade tuđim mukama, pa čak i smrti! To je opasnost magije, nije baba, već ljudi.

(N.Atanacković)