Vlaška magija na delu! Išla sam kod Vlajne da mi pomogne, moj život je upropašćen!

Naravno da sam čula sve što treba o vlaškoj magiji, upozoravali su me da su žene sklone da napakoste drugima, pogotovo ako je u pitanju žena koja se dopada recimo njihovom mužu, dečku, simpatiji... Ne treba ni da pominjem da je devojka iz Beograda u roku od nekoliko dana bila u centru pažnje, sa popularnošću došla je i mržnja, ljubomora, a samim tim i magija, kletve i haos!

Moja prijateljica koju sam stekla baš tamo, imala je porodičnih problema. Verovalo se da je neka žena bacila kletvu na njihovu kuću i "odvela" joj oca. I zaista je tu svačega bilo. Sećam se ustanem ujutru kod nje kući, izađem napolje i vidim ubijenu štenad ispred praga. Sliku njene majke u krvi u potoku pored...Da, u srpskom Nju Orleansu je gore nego što možete da zamislite.

Jednog dana, majka moje prijateljice rešila je i da sama ode kod neke babe i proba da reši problem i to crnilo koje joj je visilo nad kućom. Pošla sam sa njom kako bih joj pravila društvo, a ni slutila nisam šta me čeka.

Otišle smo upravo na onu misterioznu planinu Miroč sa početka teksta, donekle kolima, a ostatak puta peške jer puta više ni bilo nije. Stigli smo do male kuće od blata. Ispred nje svoja posla gledalo je jedno 30-ak pasa.Sa strepnjom smo prilazile kući na kojoj su bile okačene zaista uvrnute lutke.

Baba nas je dočekala, kao da je znala da dolazimo i pričala je na vlaškom što je meni predstavljalo problem, ali imala sam dobro prevodioca. Pogledala me je i odmerila od glave do pete i pitala ko sam ja. Objasnili su joj da sam kućni prijatelj, da sam iz Beograda, ali babin pogled kao da je dosezao u nadublje misli mog mozga, tela i duše. Teško za opisati, ali je bilo tako.

Nekoliko sekundi kasnije, baba mi je rekla da uđem unutra.

- Prvo ona!

Šta sam drugo mogla da uradim, nego da pođem za njom. Dok sam prelazila prag i ulazila u mračnu kuću, sa moje leve strane stajale su police, a na njima nešto što mi je zaledilo krv u žilama. Zmijska koža, vučji jednjak, i mnoge druge stvari koje nisam ni želela da znam šta su.

- Jel su ti se pojavila neka obeležja na telu? Mladeži, belezi?, pitala me je baba. - Meni? Ne, nisam primetila. - Jel? Skini se!

Zbunjena sam pogledala u prijateljicu koja mi je samo klimnula glavom u znak odobrenja i ja sam razumela da je pametno da to uradim. Skinula sam pantalone, majicu...ostala sam u gola u jezivoj prostoriji dok je baba krunila kukuruz i govorila neke čudne vlaške reči zatvorenih očiju.

Prišla mi je i rekla:

- A ovo? Otkada je ovo? - Hmm, ne znam. Od skoro, nisam obratila pažnju.

Obe smo gledale u moje mladeže ispod pupka u obliku jasnog slova "S".

- Ti si dete obeležena. Ti si problem. Za sebe ali i za druge. Ti si đavolje dete i Sotona te obeležio za sebe! - (smeh) Šta sam ja? Ma dajte molim vas! Šta to uopšte znači?