U kući gajim krvoločnog pitbula: Ovo je moja priča! (FOTO)

Takođe, kao svi (normalni) vlasnici pasa koji zaista vole svoje ljubimce - zgražavam se nad borbama pasa. Za ovih osam godina, moj pas se potukao jednom, i to samo zato što je napao pas koji je veći od nje, pa se ona logično - branila.

Za savesnog vlasnika mirnog psa, kao nož u leđa došao je zakon koji je donet 2011. godine, a po kom vlasnici opasnih pasa moraju da plaćaju godišnju taksu od 30.000 dinara.

Tek tako, neko je odlučio da napuni državnu kasu, doneo izuzetno glup zakon. S tim će se verovatno složiti i ostali vlasnici pasa.

A da li je pas zaista opasan? Koga briga? Cilj je bio - odrati sirotinju. Odgovornim vlasnicima, koji kupuju kvalitetnu hranu za svoje pse, plaćaju vakcine, veterinara za svaku prehladu, nenadano je došao još jedan trošak.

Štrajkovalo se više puta, bezuspešno. Plave koverte vlasnicima opasnih pasa i dalje stižu, s uvećanom kamatom. I, da je moj pas nekom naudio, bila bih u fazonu - ok, platiću. Ali, ovako, pitam zašto?

Ko je zaključio da je moj pas opasan? Da li je neko video kako se igra s decom? Da li je na nekog zarežala? Etiketirana je tek tako. Ona, i još 3.150 pasa dobili su epitet krvoloka, zbog jednog psa koji je nekog ujeo, a kog je držao neki nadobudni klinac kom pas služi za zaradu na ilegalnim borbama i dokazivanje u društvu.

Nikom nije palo na pamet da uvede drugačiji zakon. Da vlasnike pasa, koji svoje ljubimce vole i o njima brinu - poštede, a da kazne one koji to zaista zaslužuju...

Pitala sam se takođe - zašto moj pas nije opasan, ako su već svi oni tako grupno okarakterisani? Zašto ne napada decu, poštara, druge pse?

Zato što ne postoje opasne rase. Pas će biti onakav kakvom ga čovek napravi...Kad bi pitbula mogla da drži samo osoba koja je prethodno prošla psihotestove na kojima se zaključuje da je normalna, gde bi nam kraj bio?

Oni bi ponovo, umesto etikete krvoloka bili dadilje. Držali bi ih samo savesni i normalni ljudi, kojima se naravno ne bi naplaćivale kazne na osnovu nekih suludih zakona.

Jer, ponoviću još jednom ono čega sam živ primer.

Ne postoje opasni psi.

Oni su onakvi kakvim ih vlasnik napravi, i mogu biti umiljatiji čak i od mačaka - ili više...

(Suzana Trajković)