oni nisu zveri
U kući gajim krvoločnog pitbula: Ovo je moja priča! (FOTO)
Devojčice, skloni tog pitbula od mene, hoćeš da me ujede? Stavi korpu i veži lancem, ubićeš nekoga! Kako se ne plašiš da gajiš TO? Deluje tako opasno!
OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!
Da. Deluje. Veliki mišićavi, nagruvani pas s kupiranim ušima zaista deluje kao "zver". Ali - da li je to zaista tako? Moja priča, a nisam izuzetak, pokazuje da ovi psi nisu krvoloci, već odlični drugari.
Ljubav prema rasi rodila se pre skoro jedne decenije. Od ljudi iz bliskog okruženja shvatila sam da oni nisu zveri, već odlični drugari, ali i dadilje za klince. Porodična tragedija učinila je da moj osmeh iščezne, a majka mi je tad dozvolila da uzmem psa. Odlučila sam se za staforda, iako su od devojke koja ima 45 kilograma svi očekivali - čivavu. Otišla sam kod dečka koji je u to vreme imao leglo i tu se rodila ljubav na prvi pogled.
Mala debela pufna, najjača u leglu, skakala je u moje naručje. Njena energija, koja je podsećala na moju, me je iz prve osvojila. Ušla je u auto, a potom u dom i moj život. Njeno ime je Beba. Danas ima osam godina. Njena najveća sreća sam ja, a moram priznati - i ona moja.
Ona je i omiljeni pas u kraju. Svi je poznaju. Neki se zaustavljaju, pozdravljaju je, maze, a mene ni ne konstatuju. Jer - ona je mezimica. Lokalni klinci je obožavaju, neki su čak uz nju i prohodali. Stalno je gnjave.
Najmlađi je vuku za uši, otimaju lopticu (njenu) iz usta. A ona - ništa. Toliko o "opasnom" psu. Korpu, iako je po zakonu obavezna, ne nosimo tako često jer se pas od 30 kilograma bukvalno upiški od sreće kad se igra s klincima.
Pokazalo se da je ona stara teorija o pitbulovima koji su najbolje dadilje za decu - tačna.