Šetala sam s proteranim Srbima iz Oluje. Zbog priča koje sam čula, noćas neću spavati (FOTO)

- Prvo da kažem da mi nismo bežali. Proterani smo. Nije ih zanimalo što ranjavaju decu, ubijaju porodice i što nas sve vode u kobnu smrt. Ja sam ostala bez sestre. Stradala je pred mojim očima, a ja nisam mogla ništa sem da odem, da bih spasila svoj život. Nikada se više nisam vratila. Nikada više nisam videla sve one drage ljude sa kojima sam živela. Ova tragedija se ne sme nikada zaboraviti. Srbi moraju da se udrže, sa svih strana - priča nam Mira koja je jedna od mnogih žrtava.

Dok hodamo Beogradom po vrelom avgustovskom danu, osećam se kao da sam deo njih. Proživljavam njihove tužne priče kao da su moje. Tužna lica oko mene kao da ponovo žive sve kobne trenutke. Godinama im na srcu leže rane. Rane koje su neizlečive i koje nikada neće zarasti. Svi ti ljudi naterani su da napuste svoje domove i krenu na put u neizvesnost. Put, za koji nisu znali šta će im doneti. Bilo je važno samo jedno - spasiti goli život!

- Pobegli smo na traktoru. Pobegli iz svog ognjišta. Naterani da napustimo otadžbinu. Nismo se osvrtali. Hrane je bilo za dan, najviše dva. Niko nije razmišljao o Srbiji. Bilo je bitno samo otići iz tog pakla. Uspeo sam da spasem celu porodicu, za razliku od nekih koji su nažalost ostali bez najmilijih. Nikada neću zaboraviti ženu kojoj je granata ubila dete i muža. Mogla je da ode, da krene sa nama. Ali, ona je samo vrištala i dozivala ih. Nije želela da se pomeri od njihovih ugljenisanih tela. Ne znam da li je preživela - objašnjava pognute glave i drhtavog glasa Stevan.

Svaki čovek iz kolone ima svoju priču i svaka generacija svoj doživljaj iste. I svake godine dođe avgust i Oluja opet. A onda se prepričavaju tragični trenuci od pre 20 godina.

Priče se prepliću, sećanja naviru. Neki su se snašli, neki izgubili sve, a neki su i dalje u prihvatnim centrima. Oklupili smo se danas, okupićemo se i sledeće godine i svake naredne. Da pokažemo svetu da znamo šta je nesreća. Jer smo je proživeli. Nije bitno da se proglasi dan žalosti, jer mnogi od njih su svoje najmilije ožalili. Bitno je da se nikada ne zaboravi!

(M.B.)