Šetala sam s proteranim Srbima iz Oluje. Zbog priča koje sam čula, noćas neću spavati (FOTO)

- Ranjeni, mrtvi, uplašena deca i krvavi ljudi na sve strane. Ta slika mi je prva pred očima kada pomislim na taj kobni dan. Sa ćerkom koja je tada imala 4 godine, suprugom i par komšija sam sela u kamion. Muž mi je rekao da se ne osvrćem, da ćemo se jednog dana vratiti. Sišao je da ode po još neke komšije. Samo par trenutaka nakon tog počelo je da puca na sve strane. Više se nije vratio.

Još mi u glavi odzvanja plač moje devojčice. Još odzvanja njen glasić koji doziva tatu. Nikada nisam saznala šta se desilo sa mojim suprugom. Ostala je velika praznina i neizmerna tuga. Šta drugo da vam kažem - priča kroz suze Bosiljka J. koja je jedna od mnogih koji su 4. avgusta bili primorani da napuste svoje domove.

OK, znate da Espreso ima aplikaciju. Niste znali da je od danas još bolja!

Prošla je 21 godina od operacije Oluja, koja je za sobom ostavila mnogo

zločina i tužnih priča. Zauvek će se pamtiti ti strašni prizori.

U Crkvi Svetog Marka održan je parastos i obeležen je Dan sećanja na progon Srba u akciji Oluja iz Hrvatske. A zatim je krenula šetnja...

Mnogo tužnih faca oko mene. Svi sa nekom svojom pričom. Osvrćem se ne bih li videla koliko ih je zaista. Ali, ne mogu. Pažnju mi okupiraju njihova lica. Njihove priče. Stavične, kobne. Lične i kolektivne tragedije.

Okupljeni nose transparente "I Srbi su žrtve" i "Zločin bez kazne - Olujom do NDH".

Dve starije gospođe hodaju pored mene i prepričavaju svoje muke. Đavo mi nije dao mira, pitala sam ih kakva je bila njihova sudbina.