IZAZVALA RAT NA TVITERU! Zašto su ČETNICI i PARTIZANI izjednačeni? I posle se čudimo kad nam deca izrastu u šovinističke dandare! (FOTO)

Biljana Lukić, bivša TV voditeljka, tviterašica i supruga muzičara Ognjena Radivojevića, objavila je tvit koji je izazvao haos na društvenim mrežama, i to zbog one "dobre, stare" podele.

Pogađate, na četnike i partizane.

Biljana je istakla kako "nijednom rečju u udžbeniku za IV razred nije pomenuto da je četnički pokret sarađivao s okupatorom", da bi nakon toga zaključila da nam zato deca rastu u "šovinističke dandare".

Ne znamo da li je Biljana Lukić znala kakvu će lavinu komentara izazvati na Tviteru, ali je sigurno da je podela u našem narodu na ovu temu i dalje oštra i aktuelna.

Naime, u udžbeniku piše kako su za borbu protiv neprijatelja osnovana dva vojna oslobodilačka pokreta. Protiv neprijatelja su se borili četnički pokret, koji je predvodio Dragoljub Draža Mihailović, te partizanski pokret, koji je predvodio Josip Broz Tito.

Pripadnici četničkog pokreta nazivali su se četnici, a pripadnici partizanskog pokreta zvali su se partizani. Na početku rata ta dva pokreta su sarađivala i zajedno ratovala protiv neprijatelja. Vremenom, zbog velikih međusobnih razlika, oni su zaratili između sebe i taj sukob je trajao do kraja Drugog svetskog rata, piše u udžbeniku.

Nakon objavljenog komentara, tvitovi su se samo ređali.

Ipak, jedan komentar, Biljani je posebno zasmetao. Nakon tvita u kome se pominje kako je komunističko vaspitanje učinilo svoje i kako su "komunjare" i dalje na vlasti, Biljana nije mogla da ostane imuna.

Ona je odgovorila kako njen deda nije preživeo rat, iako je bio četnik, a zatim se zapitala da li to znači da ona zaslužuje bolje.

Podsećamo, Jugoslovenska vojska u otadžbini (četnici, odnosno ravnogorski pokret) bio je u stanju neprijateljstva prema partizanima, odnosno NOVJ. Tokom neprijateljstava četnici su kršili pravila rata i Ženevsku konvenciju prema pripadnicima NOVJ zaštićenim običajima i pravima rata i Ženevskom konvencijom.

Kako se navodi u raznim dokumentima, zločini su bili spontani (iz mržnje) i organizovani (po naređenju). U dokumentaciji se nalazi veći broj naređenja koja nalažu od podređenih činjenje ratnih zločina. Zločini su bili prihvaćena praksa - postoje brojni dokumenti koji svedoče da su zločini i počinioci bili poznati odgovornim komandama, koje u previlu nisu reagovale protiv ovih pojava. U brojnim izveštajima nadređenim komandama zločini se otvoreno priznaju i opisuju. Ravnogorski pokret takođe je bio velikosrpski. U skladu s ovim takođe je vođena propagandna kampanja podsticanja mržnje i osvetoljubivosti prema Hrvatima i Muslimanima (Bošnjacima).

Prema različitim navodima, četnici su primenjivali teror prema civilima kao kaznu za podršku partizanima ili u cilju zastrašivanja radi sprečavanja eventualne podrške partizanima. Teror je često obuhvatao i članove porodica osumnjičenih, a povremeno i decu. Ovakav terenski rad smatrali su neizostavnim delom svoje borbe protiv komunizma ne manje važnim od borbe sa vojnim jedinicama NOVJ. Naročito su smatrali važnim „čišćenje terena“ nakon što bi okupatorske jedinice ponovo zauzele neku prethodno oslobođenu teritoriju. Primena terora bila je masovna i regularna.

S druge strane, navodi se da je Narodna oslobodilačka vojska Jugoslavije (partizani), kao i ostale strane u ratu pravila teške zločine, kršila pravila rata i Ženevsku konvenciju. Streljanja civila, onih koji su smatrani za neprijatelje i ratnih zarobljenika sprovođena su tokom celog rata. Najdrastičniji su ipak primeri zločina izvršeni na kraju i neposredno po završetku kada je sprovođen masovan teror. Istraživanja komunističkih zločina su vršena i u ostalim državama bivše Jugoslavije, dok je Vlada Srbije osnovala Državnu komisiju za tajne grobnice ubijenih posle septembra 1944.

Dugo se u naučnoj i široj javnosti spekulisalo o broju stradalih u ratnim i posleratnim čistkama u Srbiji i Jugoslaviji na vansudski ili sudski način. Domaći i strani istraživači iznosili su kontroverzne procene o broju žrtava ‚‚divljeg čišćenja’’ u Jugoslaviji.

Grof Nikolaj Tolstoj je na primer navodio broj od neverovatnih 350.000 osoba ubijenih tokom 1944–1945. u Jugoslaviji. Majkl Liz, britanski istoričar naklonjen pokretu Dragoljuba Mihailovića, procenjuje na oko 250.000 žrtava u Jugoslaviji i oko 100.000 u Srbiji. Dr Ljubo Sirc, profesor političke ekonomije na Glazgovskom univerzitetu i direktor Centra za proučavanje komunističkih ekonomija, koji je i sam bio u partizanima, procenjuje žrtve tokom 1944–1945. čak na 300.000 lica. Za razliku od njih Mark Viler, iznosi neuporedivo skromniju procenu od svega 40.000 u celoj Jugoslaviji, a Ficroj Meklejn u svojim memoarima navodi tek nešto preko 2.000 žrtava u Beogradu.

Pogledajte bonus video:

(Espreso.co.rs)