Miroslav je imao 27 godina kada je skočio u reku PRED SVOJE VENČANJE: Ostao je nepokretan a od svog života NAPRAVIO ČUDO (VIDEO)

Objasnio nam je i kako sada izgleda jedan njegov obični dan.

- Aktivan sam od 15 do 17 sati dnevno. Ustajem vrlo rano, do 7 sati ujutru najkasnije. Pre svega obavim porodične i kućne obaveze, a zatim odlazim na posao kojim se privatno bavim, a to je trgovina. Tu je takođe i sporstko rekreativno društvo osoba sa invaliditetom „Pobednik“, porodica, prijatelji i mnoge druge stvari kojima se bavim, onako za svoju dušu. Smatram da je dan bez osmeha i dobrog dela, izgubljen dan.“

Od kada je u kolicima, bavio se atletikom (vožnja kolicima na 100 i više metara, zatim kugla, koplje, disk), streljaštvom, košarkom u kolicima, pikadom…

- Skoro sam bio u Malmeu, na takmičenju u boćanju, sa udruženjem „Pobednik“. Imam veliku dozu adrenalina, a i volim taj optimizam koji sport nosi sa sobom. Vozio sam kajak, bio sam na raftingu. Jedina sam osoba sa invaliditetom, koja se za par dana spremila, običnim socijalnim kolicima za beogradski polumaraton. Prošle godine sam se takođe spremao za maraton međutim, nisam imao kolica, tj. organizacija Beogradskog maratona nije imala u toj priči sluha za mene . Nisu mogli da mi obezbede jedina kolica sa kojima je moguće takmičiti se. Ta kolica koštaju od 9 do 20 hiljada evra, a razlika između njih i običnih je, kao kada se trkaju na primer novi Mercedes i Zastava ili Fića."

Već trideset godina, Miro se bavi i humanitarnim radom. Pre nego što mu se dogodila nesreća, shvatio je da uživa kada daje i pomaže drugima, pa ga ni teška povreda nije sprečila u tome.

- Najviše bogatstva stekao sam dajući drugima. Kad dajete nešto drugome, vi punite svoje srce i vaša ruka nikada nije prazna, zato što imate puno srce. Već trideset godina bavim se humanitarnim radom, a poslednjih sedamnaest u većini pomažem osobama sa invaliditetom. Takođe pomažem i crkvi, prijateljima, i svim onim ljudima kojima je pomoć potrebna. Kako sam član sportsko rekreativnog društva osoba sa invaliditetom “Pobednik” imao sam priliku da sa predsednikom udruženja Momčilom Savićem organizujem mnoge aktivnosti. Zato pozivam sve ljude da dođu na neko naše druženje gde će videti dečicu koja ne mogu da zagrle, da se pitaju ili reč da izgovore, ali na njihovim liciima vidi se radost života koju nose. Odatle će svako ko dođe izaći bogatiji, jer će se zapitati “Kako ja imam sve, a trošim vreme razmišljajući o nepotrebnim stvarima?” Neka naša radost, a pogotovo radost dečice iz našeg udruženja, motiviše ljude, jer su osmesi na njihovim licima veći od svakog problema.

Poslednje četiri godine aktivan je član udruženja osoba sa invaliditetom “Pobednik”.

- Ja sam u tom udruženju zamenik predsednika Momčila Savića. Imamo oko 75 članova i 300 prijatelja, jer svakog dana ljudi prepoznaju naš iskren i transparentan rad i veliku želju da pomognemo osobama sa invaliditetom.