CIGARE NEKAD KOŠTALE 145 DINARA, A SADA SU BOGATSTVO: Postoji puno razloga zbog kojih MORATE DA IH SE OKANETE

Danas je Svetski dan bez duvana koji se svake godine obeležava na globalnom, nacionalnom i lokalnom nivou u mnogim zemljama.

Ova kampanja ima za cilj da informiše javnost o posledicama upotrebe duvana, praksama duvanskih kompanija i o aktivnostima SZO na suzbijanju epidemije duvana.

Opšte je poznato da duvan ima brojne negativne posledice po zdravlje i negativan uticaj na našu životnu sredinu. Zbog upotrebe duvana i izloženosti duvanskom dimu svake godine prevremeno umre najmanje osam miliona ljudi u svetu.

Kako se navodi na sajtu Nacionalne asocijacije studenata farmacije, pušenje se ubraja u najrasprostranjeniju bolest zavisnosti i predstavlja faktor rizika za 6 od 8 vodećih bolesti uzročnikasmrtnosti.

Preko 75 % pušača počinje da puši između 13. i 17. godine, a Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da u svetu ima oko 1,1 milijardi redovnih pušača. Prema podacima iz 2008, blizu 40 % muškaraca, 30 % žena i 10 % mladih uzrasta od 13. do 15. godina puši. Svake godine od posledice pušenja prevremeno umre 5,4 miliona ljudi ili dnevno 14.800 ljudi odnosno svakog minuta 10 osoba.

Svetska statistika kaže da je 100 miliona smrtnih slučajeva u 20. veku bilo je uzrokovano duvanom. Ako se sadašnji trendovi nastave procenjuje se da će duvan biti odgovoran za oko bilion smrtnih slučajeva u 21. veku. Duvanom uzrokovani smrtni slučajevi će porasti na više od 8 miliona godišnje do 2030. i 80% će se javiti u razvijenom svetu.

Kod pušača koji puše 40 i više cigareta dnevno u dužem vremenskom periodu, mogućnost pojave primarnog raka pluća je 20 puta veća u odnosu na nepušača. Procenjuje se da je 25% smrtnih slučajeva od malignih oboljenja posledica pušenja, 20% od kardiovaskularnih bolesti i 15% svih smrtnih ishoda posledica ovog “serijskog ubice”.

U Srbiji, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, ima 66,4% pušača. Svakog dana se popuši 73 miliona cigareta, a samo Beograd od svojih sugrađana na poklon dobije 6 tona opušaka, pri čemu jedan opušak zagadi do 10 litara vode.

U Srbiji je, prema istraživanju iz 2006. godine, gotovo dve trećine ljudi izloženo duvanskom dimu u svojoj kući što je za 4 % manje nego 2000.godine. Drugo istraživanje iz 2008. godine je pokazalo da je 77% mladih od 13 do 15 godina živi sa nekim ko puši u njihovom prisustvu, što je, iako i dalje visok procenat, za petinu manje nego 2003.godine, piše na sajtu NAPSER-a.

Srbija u vrhu Evrope po broju pušača

I pored značajnog smanjenja broja pušača, Srbija je i dalje u samom vrhu Evrope, a po procentu žena koje puše zauzimamo drugo mesto u svetu.

Najnižu stopu prevalencije ima Rumunija - 28 odsto, a slično je i u Albaniji (doduše, tamo su jaki kulturološki razlozi jer svega 7 odsto žena puši, dok je među muškarcima taj broj značajno veći - 42 odsto).

U ostalim zemljama našeg regiona broj pušača je vrlo sličan kao u Srbiji - na nivou od 37-38 odsto. Prosek u EU je za deset odsto manji, piše RTS.

Duvan uzročnik mnogih bolesti

Upotreba duvana i duvanskih proizvoda drugi je vodeći faktor koji uzrokuje kardiovaskularne bolesti i povećava rizik od nastanka nekog oblika kancera.

Efekti uzimanja duvana se sagledavaju kroz efekte na zdravlje pojedinca, kao i efekte javnog zdravlja, drugim reþima sveukupni uticaj na zdravlje populacije ãirom planete.

Pušenje ne samo što uzrokuje i pospešuje mnoga oboljenja, već utiče na kvalitet i dužinu života. Poznat je primer koji se navodi da svaka popušena cigareta skraćuje život za 7 minuta, a da svakih 8 sekundi umre 1 stanovnik sveta od posledica pušenja.

Međutim, mnoge činjenice definišu razliku među pušačima pa samim tim i različite efekte pušenja kao što su:

• konstitucija pušača,
• nasledne osobine,
• životna dob – uzrast,
• pol,
• pušački staž,
• broj dnevno popušenih cigareta,
• način pušenja i
• druge osobine i okolnosti važne za stepen oštećenja zdravlja duvanskim dimom.

Poražavajuća statistika raka pluća u Srbiji

Od karcinom pluća u Srbiji oboli oko 7.000, a na žalost umre više od 5.000 ljudi, prema rečima lekara, to je praktično na svaka dva sata jedna osoba izgubi život. Jedan od najvažnijih preduslova uspešnog lečenja, je rano otkrivanje raka pluća, što u Srbiji nije slučaj, jer se kod više od 70 odsto pacijenata otkrije u poslednjem stadijumu. Tada su šanse za uspešno izlečenje gotovo iscrpljene, piše Blic.

Rizik razboljevanja postaje veći ukoliko je pušenje udruženo sa drugim rizičnim faktorima, npr. alkoholizam, srčana bolest, uzimanje pilula za kontracepciju, nedovoljno kretanje i slično. Glavni rizični faktor za razvoj Hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) i karcinoma pluća je pušenje duvana.

Odgovornost za problem može da se vrednuje ako se analizira procenat mortaliteta od respiratornih bolesti prouzrokovanih pušenjem.

Na sajtu SZO (http://www.who.int) mogu se naći procenti smrtnosti za Hroničnu opstruktivnu bolest pluća i karcinom pluća od pušenja za dekadu (1985-1995) za mnoge svetske zemlje. Trend smrtnosti od raka pluća prouzrokovan pušenjem je bio u osnovi stabilan u Evropi, dok trend smrtnosti prouzrokovan Hroničnom opstruktivnom bolešću pluća varira u mnogim zemljama.

Ovaj trend ostaje stabilan u Austriji, Holandiji, Italiji, Švedskoj i Velikoj Britaniji. Procenat smrtnosti povezan sa pušenjem je povećan sa 57% na 63% u Francuskoj, 63% na 69% u Nemačkoj, 58% na 65% u Norveškoj i sa 59% na 64% u Španiji, a smanjuje se u Belgiji sa 75% na 69%, Finskoj sa 68% na 62% i Irskoj sa 74% na 70%.

Pasivno pušenje, mada slabije, još uvek je široko rasprostranjen faktor rizika u Evropi. Njegova uloga je definitivno ustanovljena za nastanak raka pluća kod odraslih, i za pogoršanje respiratornih bolesti, astme i slabljenje funkcije pluća kod dece, navode iz Doma zdravlja Sombor.

Duvan i siromaštvo čine međusobno začarani krug

U većini zemalja, postoji tendencija veće upotrebe duvana u siromašnim slojevima stanovništva. Siromašne porodice troše veliki deo svojih prihoda na duvan.

Novac potrošen na duvan ne može se upotrebiti za osnovne potrebe kao što su hrana, stan, obrazovanje, zdravstvena zaštita, tako da duvan pogoršava siromaštvo onih koji puše, i njihovih porodica.

I, iako duvanska industrija obezbeđuje posao za hiljade ljudi, ogromna većina zaposlenih zarađuje veoma malo, dok velike duvanske kompanije grabe velike profite.

Najviše puše siromašni i najsiromašniji, a 84% svih pušača u svetu, živi u zemljama u razvoju i u zemljama sa ekonomijama u tranziciji.

Na nivou države, potrošnja duvana varira između različitih socio-ekonomskih grupa; u svim zemljama, na svim nivoima razvoja i dohotka, siromašni najviše puše, i najviše su opterećeni bolestima uzrokovanim pušenjem.

Studija prevalence pušenja među muškarcima u Indiji u 1997. godini, pokazuje da je najveća stopa upotrebe duvana među nepismenim stanovništvom (64%); ova stopa opada sa povećanjem broja godina školovanja, i iznosi oko 21% među onima koji se školuju ukupno 12 godina.

Studija u Velikoj Britaniji pokazuje da u najvišim društvenim slojevima ima 10% žena i 12% muškaraca pušača, dok u najnižim društveno-ekonomskim slojevima procenat pušača među ženama iznosi 35%, dok među muškarcima iznosi 40%.

Paklica cigareta nekada je koštala manje od 150 dinara

Svedoci smo da cene cigareta skaču iz godine u godinu, mahom zbog akciza. Iz tog razloga Espreso je napravio komparaciju cena cigareta pre deset godina i sada.

Čak su i 2013. godine pušači bili vrlo zabrinuti zbog skoka cena. Naime, u julu 2013. godine cene cigareta kompanije Philip Moris skočile su za 10 dinara.

Tako su, prema tada novoj ceni, cigarete "Asos slim" koštale su 210 dinara, asortiman "Bond" cenovno se kretao od 145 do 170 dinara. "Marlboro" cigarete, više vrsta, koštale su od 210 do 230 dinara!

Potom, "Eve" je koštao 230, "Filip Moris" od 190 do 200, a "Parlament" 270 dinara!

Kako je poslednja inflacija zapljusnula i Srbiju, akcize na mnoge proizvode su skočile u poslednje dve godine.

U julu 2021. godine cigarete marke "Marlboro" koštale su od 350 do 400 dinara, a "Parlament Aqua Blue" bio je 430. Početkom prošle godine cigarete "Lucky Strike" kretale su se u rasponu 320-340 dinara, dok su sve cigarete "Pall Mal" bile 320 dinara a "Karelija" od 290 do 340 dinara.

No, poskupljena nisu stala, te trenutno, najjeftinije cigarete koštaju 310 dinara a najskuplje čak 600!

Naravno, pušači su nezadovoljni. Međutim, kako je cigarete teško ostaviti zbog same adiktivnosti proizvoda ili navike ili pak osećaja "glamura", pušači se sve više okreću elektronskim cigaretama ili rezanom duvanu i motanju.

Elektronski uređaji za duvan koštaju između 1300 i 4000 dinara a same "cigarete" mogu da se kreću od 300 do 350 dinara u zavisnosti od prodajnog mesta.

S druge strane, kako pijačne cene nisu uvek iste i često podležu ishodu cenkanja, uzeli smo u obzir samo fabrikovani rezani duvan.

Dakle, u poslednjih deset godina, možemo primetiti porast cena u duplom ili većem odnosu. Kako nove odrednice iz Pravilinka o utvrđivanju liste standara iz oblasti opšte bezbednosti proizvoda zahtevaju posebne modele papira cigareta, nije neverovatno da dođe do daljih poskupljenja.

Najavljeno novo poskupljenje

Sve pušače u Srbiji 1. jula, očekuje novo, drugo poskupljenje u ovoj godini i to najverovatnije za standardnih 10 dinara po paklici.

Razlog za to je akcizni kalendar, koji je usvojen krajem 2020. godine, po kome na početku svakog januara i jula, cigarete poskupljuju zbog uvećanja specifične akcize od 1,5 dinara i to sve do 2025. godine.

Uz nju se na cenu cigareta zaračunava i propocionalna komponenta ovog nameta od 33 odsto, koja ostaje i u narednom periodu ista, a na sve to se dodaje i PDV. Zbog svih tih nameta proizvođaći povećavaju cenu za 10 dinara što znači da će ljubitelji duvanskog dima nakon julskog poskupljenja, u zavisnosti od marke, izdvajati od 320 do čak 610 dinara po paklici. Od tog novca u budžet bi trebalo umesto sadašnjih 82,75 da se slije 84,25 dinara po paklici.

Takva praksa biće nastavljena i u 2024. godini, što praktično znači da nas čekaju još dve korekcije cene naviše kako bi se Srbija uskladilila sa standardima EU, po kojima bi do 2025. godine država umesto sadašnjih 70, trebalo da prihoduje najmanje 90 evra na 1000 komada cigareta, odnosno 1,8 evra po paklici. Praktično cigarete ćemo kroz godinu i po dana plaćati po cenama kao u EU, recimo Nemačkoj.

I oni koji su klasične cigarete zamenili elektronskim, neće bolje proći jer i tečnost za njihovo punjenje imaće korekciju i to za dinar po milimetru. I ljubitelji nesagorevajućeg duvana, koji je sve popularniji, imaće udar po džepu jer će i oni zbog korekcije specifične akcize najverovatnije morati da izdvoje bar 10 dinara više po pakli.

Sve u svemu Srbija sve brže, bar što se cene cigareta tiče, se približava standardima EU. Ipak, za naše prilike u nekim državama, poput Irske, gde za paklicu cigareta treba izdvojiti i 9 evra, je izuzetno skupo. Ako je za utehu, postoje i države gde je duvan jeftinijii i u proseku se kreće između 3,5 do 5,5 evra pa je jasno da je akcizni kalendar Srbije uglavnom kreiran po njihovom modelu.

Sve je izvesnije da će u narednih godinu i po dana pušači sve skuplje plaćati svoj užitak, pa je realno očekvati da 2025. godine srpske cene duvanskih proizvoda dostignu evropske.

Inače, “duvandžije” ne uvećavaju svakog januara i jula automatski cene, već Vlada Srbije mora da ih odobri i to na osnovu podnetog zahteva svakog proizvođača, piše Blic.

Mladi u Srbiji i pušenje

Većina pušača svoju prvi cigaretu popuši pre 18. godine života, a prema poslednjim istraživanjima Instituta za javno zdravlje Srbije (IZJZS) "Dr Milan Jovanović Batut", svaki peti učenik prvog razreda srednje škole je pušač.

- Anketirali smo decu petih i sedmih razreda osnovnih škola i prvih razreda srednjih škola, to je standardna ciljna grupa koja se koristi i u drugim istraživanjima. Svaki peti učenik prvog razreda srednje škole je pušač, a puše deca već u petom i sedmom razredu, međutim, od sedmog razreda ta brojka raste i to nam samo pokazuje da je to ciljna grupa na koju posebno treba da se fokusiramo - istakla je za Tanjug dr Biljana Kilibarda, šef Kancelarije za prevenciju pušenja IZJZS Batut.

Rezultati pokazuju još i to da je 15.1 odsto učenika petog i sedmog razreda i prvog razreda srednjih škola bar jednom probao cigarete.

- Naša istraživanja koja godinama unazad radimo pokazuju da je taj procenat prilično stabilan, iz godine u godinu se menja od jedan do dva odsto, kao što je to sada slučaj u poređenju sa 2018. godinom, ali, moramo da naglasimo da ovde govorimo o pušačima cigareta i da ovogodišnje smanjenje od jednog procenta nije razlog za optimizam, jer rezultati pokazuju na veliku učestalost drugih proizvoda - objasnila je dr Kilibarda.

Dodaje da je period prelaska iz osnovne u srednju školu ocenjen kao kritičan kod dece, kada je reč o cigaretama, jer su tada oni izloženi brojnim pritiscima, i u periodu adolescencije.

- Razlozi za otpočinjanje pušenja zaista nisu jednostavni, tu utiče okruženje, dostupnost, ali u poslednje četiri godine porastao je broj upotreba nargila, zagrejanih duvanskih proizvoda, elektronskih cigareta i duvana za oralnu upotrebu - kaže ona.

Na pitanje da li se upotreba elektronskih cigareta ocenjuje kao manje štetna, Kilibarda ističe da još nema dovoljno podataka za te tvrdnje.

- Mi često čujemo da su za elektronske cigarete odrasli pušači ciljna grupa, međutim, naši podaci pokazuju da 30 odsto učenika prvih razreda srednje puši elektronske cigarete, i to nam govori da su zapravo ta deca najviše ugrožena, a ta deca u velikom broju slučajeva nisu uopšte zapalila cigaretu, osim elektronskih - pojasnila je.

Elektronske cigare kao novi rizik

Kilibarda naglašava da ne postoji ni dovoljno znanja ni diskusija o štetnosti elektronskih cigareta.

- Nema podataka o štetnosti, jer su za decu te cigarete prvi proizvod sa kojim započinju, taj proizvod sadrži nikotin, a to je supstanca odgovorna za izazivanje zavisnosti, a veliki broj te dece kasnije koristi cigarete. Procenat dece pušača u Srbiji je izuzetno visok, a rešenje mora da bude multisektorsko - poručuje.

Ona je ukazala na to da decu treba naučiti rizicima, te ojačati im samopouzdanje, kako bi se suprotstavili, kako kaže, pritiscima oko prve cigarete.

- Takođe izloženost reklamama putem društvenih mreža, interneta.. i to je faktor rizika i dostupnost je jako velika. Jako je važno da se pronađe multisektorsko rešenje koje će prihvatiti i pušači, ali i mladi nepušači - kako bi to i ostali - zaključila je dr Kilibarda.

Bonus video:

(Espreso / RTS / Blic / Agencije)