ALARMANTNI PODACI O BROJU VAKCINISANE DECE MMR-OM:Vreba epidemija OPASNIH malih boginja, u 1 gradu je NAJKRITIČNIJE

Vakcinacija dece MMR vakcinom drastično je opala. Zaštitu protiv tri zarazne bolesti - malih boginja, zauški, rubeole primilo je u Srbiji 74,8 odsto mališana. Epidemiolozi kažu da je već upaljena "crvena lampica" i da je vreme da se hitno reaguje, jer kolektivni imunitet postoji samo ukoliko je vakcinisano više od 95 odsto mališana. Poslednja epidemija malih boginja, koja je bila pre pet godina, buknula je kada se obuhvat MMR vakcinom spustio na 81 odsto.

Najdramatičnija situacija je u Novom Sadu, gde je tek svako četvrto dete rođeno 2021. godine primilo MMR vakcinu. Poverenje u vakcinaciju počelo je da opada poslednjih 20 godina, a dodatno je poljuljano tokom epidemije virusa korona. Na društvenim mrežama širile su se brojne neproverene informacije o vakcinama, koje su dodatno zbunile roditelje.

Ujedinjene nacije su u više navrata upozoravale da se sprema "savršena oluja" za nove epidemije onih bolesti koje se mogu sprečiti jer postoji vakcina.

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da obuhvat od 95 odsto vakcinisanih MMR vakcinom nije postignut ni u jednom okrugu u Srbiji, dok je obuhvat veći od 90 odsto dostignut u svega tri od ukupno 25: Borskom, Severnobanatskom i Severnobačkom okrugu.

"Tokom poslednje tri godine imunizacija planiranih godišta nije realizovana sa ciljnim obuhvatom. Nakupljanjem nevakcinisane dece stvaraju se uslovi za epidemijsko javljanje morbila (malih boginja). Takođe, uvedena imunizacija zaposlenih u zdravstvenim ustanovama nije realizovana u potrebnom obimu i pored obezbeđenih potrebnih količina MMR vakcine", navedeno je u izveštaju Batuta. Oni još pozivaju na hitnu reakciju svih učesnika u sistemu imunizacije.

Dr Gavanski: Roditelji uplašeni zbog informacija sa društvenih mreža

Loš odziv za vakcinaciju dece u Novom Sadu pedijatar Galina Gavanski objašnjava strahom roditelja. Ona je za Euronews Srbija navela da su mame i tate uplašene i zbunjene informacijama koje dobijaju na društvenim mrežama, od komšija, prijatelja i da obično čekaju da dete progovori i prohoda pa tek onda da ga vakcinišu. Inače MMR vakcina se daje u dve doze. Prva doza se daje između 12. i 14. meseca života deteta, a druga pred polazak u školu.

"Kada vide da se dete lepo razvija onda ih dovode na vakcinaciju. Mi imamo kod dece od četiri godine obuhvat vakcinacijom 92 odsto. To znači da roditelji nisu u globalu pritiv vakcine već su jednostavno uplašeni. Ni obuhvat od 92 odsto nije dovoljno da se zaštitimo od malih boginja", navela je Gavanski koja radi kao pedijatar u Domu zdravlja Novi Sad.

Ona je pojasnila da je važno da se deca vakcinišu u uzrastu od 12 do 14 meseci jer nemaju dovoljno razvijen imunitet, te ih iz tog razloga treba zaštiti. Podsetila je da morbile, rubeole, zauške mogu da dovedu do komplikacija kao što su - upala pluća, upala mozga, gluvoća, sterilitet kod muške dece.

"Roditelji nam dolaze sa različitim informacijama koje su pročitali na društvenim mrežama, čuli od komšija. Trudim se da objasnim svima šta je vakcina, zbog čega je potrebna i da ne nosi opasnost za njihovo dete. Interesantno je da su oni spremni da decu leče antipireticima, antibioticima, koji su hemijska sredstva, ali se dvoume kod vakcinacije", navela je ona.

Poverenje u MMR vakcinu poljuljano je 1998. godine zbog studije koja je objavio prof. Endru Vejkfild u časopisu Lancet gde je MMR vakcina povezana sa autizmom. U međuvremenu je ta teza više puta opovrgnuta, a prof. Vejfild izgubio licencu za rad, ali je nepoverenje nastavilo da raste.

Popović: Veliki problem što antivakserske poruke šalju i neki zdravstveni radnici

Dragoslav Popović, stručnjak za imunizaciju pri UNICEF-u kaže da je loš odziv za vakcinaciju veliki problem poslednje tri godine i da je sada vreme da se nešto uradi kako bi se dostigao cilj od 95 odsto vakcinisanih.

"Sve manje od 95 odsto ugrožava zdravlje dece koja nisu vakcinisana i zdravlje dece koja nisu prebolela bolest", rekao je Popović.

On je naveo da nijedno dete ne bi trebalo da se zarazi malim boginjama kada postoji zaštita od te bolesti. Napominje da bolest može da ostavi komplikacije u ranom uzrastu deteta. Podsetio je da je Srbiji u poslednjoj epidemiji malih boginja umrlo 15 osoba.

Smatra da su dva ključna razloga zašto je pao obuhvat vakcinacijom. Jedan je što je tokom kovida onemogućen pristup zdravstvenim ustanovama i manje je bilo poseta pedijatru, a drugi što je narušeno poverenje u vakcinu.

"Ako postoji antivakcinalni pokret, mi (lekari) moramo roditeljima da damo pravu informaciju i da se tako otkloni svaka sumnja vezano za vakcinaciju. Inače, ovaj problem može da se reši za mesec dana. MMR vakcina je zaštita koja se koristima godinama i decenijama unazad. Veliki je problem što onih koji plasiraju antivakserske poruke ima puno i među zdravstvenim radnicima", naveo je on.

Radovanović: U epidemiji najugroženija novorođenčad

Epidemiolog prof. Zoran Radovanović ukazao je da male boginje nisu bezazlena bolest kao što to neki predstavljaju. On je naveo da u nerazvijenim zemljama tokom epidemije umre svako 50 ili 100 dete. Smrtnost je manja u razvijenim zemljama, ali svako 1.000 dete ima komplikacije kao što su upala pluća ili upala mozga. Napominje da je to virusna infekcija, koja se lako prenosi. Dok nije bilo vakcine 90 odsto dece do 10 godine zarazi se virusom malih boginja.

"Virus malih boginja ostavlja organizam u stanju smanjene otpornosti, više nego drugi virusi. U toku infekcije ili posle česte su teške bakterijsku upalu pluća. Male boginje su ozbiljna bolest. Kada se javi epidemija češće su komplikacije i češće umiru loše uhranjena deca, deca koja imaju već neku bolest i odojčad. Novorođenčad i odojčad su posebno ugrožena. Zato je važno da majka bude vakcinisana. U tom slučaju zaštićeno je i dete koje sisa", naveo je Radovanović.

Objašnjava da osobe koje su primile dve doze MMR vakcine imaju trajni imunitet. Takođe, oni koji su preležali male boginje kao deca trajno su zaštićeni. Kada bi se epidemija sada javila u riziku su sva nevakcinisana deca, a opasnost od komplikacija je povećana kod dece koja su neuhranjena, koja imaju neke udružene bolesti, oštećen imunitet. Stariji, iako nisu vakcinisani, obično su preležali bolest kao mali te nema opasnosti za njih. Za trajni imunitet važno je da se prime obe doze vakcine.

"Važno je da se svi vakcinišu. Kod nas je problem što su i neki doktori nedovoljno odlučni. Moraju ne samo pedijatri već i zdravstvene vlasti da se energično založe da se poveća obuhvat vakcinacijom", naglasio je Radovanović.

Srbija je visoku cenu platila u poslednjoj epidemiji malih boginja koja je buknula oktobra 2017. godine kada je zaraženo više od 5.800 ljudi, a preminulo 15 osoba, među njima najviše dece. I tada se epidemija mogla naslutiti jer je obuhvat vakcinacijom MMR vakcinom drastično opao.

(Espreso / Euronews)