IZVEŠTAJI ZABRINJAVAJUĆI, SRBIJI PRETI EPIDEMIJA MALIH BOGINJA I JOŠ 2 BOLESTI: Opala vakcinacija MMR-om!

Vakcinacija protiv malih boginja, zaušaka i rubele, kombinovanom MMR vakcinom, dodatno je opala u Srbiji u 2021. godini i sprovedena je obuhvatom od 74,8 odsto, pokazuje najnoviji Izveštaj o sprovedenoj imunizaciji Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Na pad su uticali stvoreno nepoverenje i strah od MMR vakcine, ali i epidemija korona virusa. Ovakav obuhvat realan je put do epidemije malih boginja u našoj zemlji, kažu lekari. Pored malih boginja preti i dečija paraliza, jer je i obuvat vakcinacijom protiv nje opao.

Obuvat MMR vakcinom je pao za više od 4 odsto u odnosu na 2020. godinu kada je iznosio 78, 1 odsto, a podsetimo da bi se izbegla epidemija malih boginja potrebno je da obuhvat bude 95 odsto, a to se nije postiglo ni u jednom okrugu u našoj zemlji prošle godine.

Po Izveštaju "Batuta" u centralnom delu Srbije vakcinisano je 75,8 odsto a u Vojvodini 72,1 odsto planirane dece.

"Analiza postignutog obuhvata MMR vakcinacijom po okruzima pokazuje da obuhvat od 95 odsto nije postignut ni u jednom okrugu, dok je obuhvat veći od 90 odsto dostignut u svega tri od ukupno 25 okruga -Borskom u centralnoj Srbiji, i Severnobanatskom i Severnobačkom okrugu u Vojvodini. Obuhvat niži od 80 odsto registrovan je na teritoriji devet okruga, a najniži je bio u Južnobačkom - 46,8 odsto, Rasinskom- 65,7 odsto, i Raškom okrugu - 66,4 odsto", navodi se u izveštaju "Batuta".

Najniži obuhvat u centralnoj Srbiji je bio u Vladičinom Hanu - 33,8 odsto, i u Surdulici 42,7 odsto, a u Vojvodini u Novom Sadu - samo 24,4 odsto.

"I dalje se beleži veliki broj opština sa obuhvatom ispod 80 odsto", napominje se u izveštaju "Batuta".

Pad i u revakcinaciji

I revakcinacija protiv morbila, rubele i zaušaka pre polaska u prvi razred osnovne škole, tokom 2021. godine sprovedena je sa obuhvatom od 85,8 odsto na nivou Republike, odnosno sa 85,2 odsto u centralnoj Srbiji i 87,6 odsto u Vojvodini.

"Obuhvat od 95 odsto i viši registrovan je u sedam okruga (Zlatiborskom, Kolubarskom, Borskom, Jablaničkom, Južnobanatskom, Severnobanatskom i Zapadnobačkom), dok je najniži obuhvat bio na teritoriji Rasinskog (74,2 odsto) i Pomoravskog okruga (74,8 odsto). Opštine sa najnižim obuhvatom u centralnoj Srbiji su Surdulica (56,1 odsto) i Kruševac (59,3 odsto), a u Vojvodini Novi Sad (68,5 odsto)", navodi se u izveštaju i napominje:

"Imajući u vidu da je jedna od strategija u planu aktivnosti za eliminaciju morbila pravovremenost vakcinacije MMR vakcinom od 95odsto, uz obuhvat sa dve doze od najmanje 95 odsto, navedeni rezultati ukazuju na nemogućnost dostizanja indikatora kvaliteta za uspostavljanje i održavanje statusa eliminacije morbila.

"Batut" podseća da je zbog pada kolektivnog imuniteta došlo do epidemijskog javljanja morbila (nakon 20 godina najveća epidemija u Srbiji sa smrtnim ishodima), koje je tokom 2018. godine uticalo na povećanje vrednosti obuhvata u ciljnim grupama u odnosu na 2017. godinu.

"Tokom poslednje tri godine imunizacija planiranih godišta nije realizovana sa ciljnim obuhvatom. Nakupljanjem nevakcinisane dece, u broju koji odgovara kohorti rođenih na godišnjem nivou, stvaraju se uslovi za epidemijsko javljanje morbila. Takođe, uvedena imunizacija zaposlenih u zdravstvenim ustanovama nije realizovana u potrebnom obimu i pored obezbeđenih potrebnih količina MMR", naglašava se u Izveštaju "Batuta".

Profesor dr Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije kaže za Telegraf.rs da brine što je obuhvat vakcinacijom MMR-om iz godine u godinu sve manji.

- On je nepromenjen, i manji je za 4 odsto nego 2020. Činjenica je da smo ove godine imali RSV , trenutno u Novom Sadu ima i varičele, i ovčijih boginja.. Po logici stvari, logično je da ćemo imati i morbile u odnosu na ovaj obuhvat. Kada će se desiti to niko ne može da kaže ali šanse realne postoje - kaže prof. dr Konstantinidis.

Dodaje da je kod njih trenutno dominantan RSV virus kod mališana mlađih od dva meseca.

- Sad smo imali i nekoliko slučajeva varičele. U svakom slučaju su u porastu sve infekcije i virusne i bakterijske. Morbila još nema dokazanih, i to će biti najverovanije najlošije kad se pojave - upozorava prof. dr Konstantinidis za Telegraf.rs.

Pedijatar Saša Milićević podseća da su morbili bolest virusnog porekla, koji kod dece uglavnom prođu bezopasno ali da mogu da naprave problem starijim osobama, koje nisu vakcinisane jer tada nije bilo MMR vakcine.

- Može da se desi da se dogodi epidemija morbila koja bi mogla da se proširi na odrasle. A odrasale osobe, pogotovo stariji, hronični pacijenti, mogu posebno da budu osetljivi na virus morbila, jer kao deca ga nisu preležali ili nisu vakcinisani. Tada MMR nije postojala. Tako da, preti opasnost da se razvije epidemija morbila kod dece koja bi se prenela na odrasle, i kod hroničnih pacijenata. Morbili su dosta zarazni, i brzo se prenose, i mogu da naprave komplikacije u smislu upale pluća, upale ovojnica mozga... Uglavnom prođu bezopasno ali ima situacija da mogu da naprave ozbiljne probleme - kaže Milićević za Telegraf.rs.

Opasne sve tri bolesti

Podseća da smo imali problem 2017. godine kada se poremetio ritam vakcinisanj protiv morbila, pa je bio veliki broj obolele dece, koji su preneli virus svojim bakama i dekama.

- Kada se poremeti taj kalendar vakcinacije može da se napravi veliki problem. Roditelji su izgubili poverenje u vakcine, a MMR je zaista važna i ne smemo da dozvolimo da kolektivni imunitet protiv morbila opadne. Drugo, nije to samo protiv morbila. Rubeola je, takođe, važna, može da bude nezgoda za ženski rod, za devojke i za žene u period trudnoće, a za dečake mogu da budu opasne zauške jer mogu da napadnu testise. Sve tri bolesti mogu da naprave komplikacije. Zato je vrlo važno da se održi nivo kolektivnog imuniteta. Dosta je i kovid doprineo tome da opadne vakcinacija, mnogi ljudi nisu smeli da idu u dom zdravlja da se dete ne bi zarazilo, a odlagano je i samim tim jer su i mnoga deca bila bolesna. Poremetila se redovna vakcinacija i drugim vakcinama ne samo MMR-om. Postoje velke šanse da se to vrati u normalu, i apelujemo da se deca vakcinišu jer jedino vakcine mogu da zaštite od tih bolest - kaže Miižević za Telegraf.rs.

Jedan slučaj morbila u 2021. godini

Inače, u Srbiji je u 2021. godini potvrđen jedan slučaj morbila u Nišavskom okrugu kod detet 2018. godište, koje je uredno vakcinisano za uzrast. Od zaušaka su prošle godine obolele četiri osobe, dve u centralnoj Srbiji, i toliko i u Vojvodini, dok nije bilo prijavljenih slučajeva rubele u 2021. godini, a jedan je bio u 2020. godini.

Prema podacima Instituta "Batut", vakcinacija MMR-om na teritoriji Srbije u 2018. godini sprovedena je sa obuhvatom od 93,4, dok je u 2017. godini, kada smo imali epidemiju, ona iznosila tek 85,2 odsto.

Najveća epidemija malih boginja u Srbiji, da podsetimo, bila je 1997. godine kada je obolelo oko 4.000 ljudi i umrlo sedam osoba. Deset godina kasnije u Srbiji javila se još jedna epidemija koja se u Vojvodini prelila iz marginalizovanih grupa u opštu populaciju i kada je zaraženo oko 380 ljudi.

Poslednji put, male boginje su Srbiju pogodile 2017. godine i 2018. godine. Tada je obolelo 5.318 osoba, dok je 15 umrlo.

Vakcinacija u Srbiji protiv malih boginja počela je 1971. godine primenom monovalentne vakcine. 1981. godine počela je primena kombinovane vakcine protiv malih boginja i zauški, dok je MMR vakcina (protiv malih boginja, zauški i rubele) počela da se primenjuje od 1994. godine.

Ona se prima u 13. ili 14. mesecu života.

Istovremeno, od 1994. godine započelo je davanje druge doze MMR vakcine, najpre u dvanaestoj, a od 2006. godine u sedmoj godini života, s obzirom na to da oko 5 odsto osoba vakcinisanih samo jednom dozom vakcine ne razvije imunitet protiv malih boginja.

Inače, broj vakcinisanih MMR vakcinom bio je i više nego zadovoljavajuć do 2013. godine, da bi 2014. godine rapidno opao. Procenat od više od 90 odsto vakcinisanih prešli smo posle toga samo 2018. godine, ali se, opet, vraćamo unazad...

Naime, 2005. i 2006. godine procenat vakcinisanih MMR vakcinom iznosio je 96 odsto, 2007. - 97 odsto, 2008., 2009. i 2010. po 96, da bi 2011. godine opet bio za procenat viši - 97 odsto. 2012. godine je pao na 90, 2013. se popeo na 93. Međutim, već naredne 2014. godine obuhvat je pao na 86 odsto, 2015. na 84 a 2016. godine na 81 procenta. 2017. godine izneosio je 85,2 odsto, 2018. smo postigli uspeh sa 93,4, 2019. smo opet pali na procenat ispod 90, odnosno na 88 odsto, a prošle 2020. godine samo 78 odsto.

(Espreso / Telegraf)